U Čačku je održana Javna konsultacija i prezentacija dokumenata povodom izgradnje Moravskog koridora, ali jedan broj prisutnih nije uspeo da dobije informacije da li će kroz njihovo imanje proći deonica auto-puta, kada i kolika bi površina bila uzeta. Pojedinci su negodovali i što su ih umesto domaćih, o projektu informisali turski eksperti.
Sedamdesetjednogodišnji Tomislav Prelić iz Baluge Ljubićske kaže da poentu sastanka nije shvatio i da je danas samo na trošku.
“Danas sam samo shvatio da sam ostavio svoju farmu svinja. Trebalo je da ostanem da pravim meljem, pravim hranu, da čistim i hranim životnje. Ovo se samo zamotava, kako koja situacija sve se više zamotava i laže”, naglasio je Prelić.
Smatra da je velika greška što im sve nije pokazano na mapi.
“Treba da me zovnu i kažu imate tu i tu parcelu, put ide tu i uzima vam se toliko širine. Šta ima da objašnjava više. Ovo se sprema kao kad spremate konja za trku, trčite sa njim i po zimi, blatu, snegu, kiši da bi on stvorio kondiciju, ne znam što nas ode spremaju”, istakao je Prelić.
Radovan Marković iz Mojsinja kaže da je planirano da mu se za potrebe Moravskog koridora uzme oko hektar zemlje, međutim interesuje ga do kada može da obrađuje tu zemlju.
“Na narednom sastanku bi terebalo da nam kažu do kada ćemo raditi zemlju. Znam kuda će proći trasa auto-puta i oko hektar će mi uzeti, a tu su i neki rezervoari za navodnjavanje”, naveo je Marković.
Novoprojektovana trasa autoputa E-761 na deonici Mrčajevci – Preljina, prolazi kroz atare naselja: Mrčajevci, Donja Gorevnica, Mojsinje, Stančići, Baluga, Konjevići, Preljina, Ljubić i Rakova. U Studiji se navodi da ruralna naselja pripadaju razbijenom tipu. Po poslednjem popisu, ukupan broj stanovnika ovih naselja iznosi 8.647. Sela se demografski prazne.
Na osnovu podataka dobijenih od Zavoda za zaštitu prirode Srbije, na trasi autoputa nema zaštićenih područja za koje je sproveden ili pokrenut postupak zaštite, utvrđenih ekološki značajnih područja i ekoloških koridora od međunarodnog značaja ekološke mreže Republike Srbije, kao ni evidentiranih prirodnih dobara.
Zapadna Morava sa priobalnim pojasom u prirodnom ili blisko prirodnom stanju je regionalni ekološki koridor. Ni levo ni desno priobalje Zapadne Morave nisu zaštićeni od poplava.
Reka Čemernica regulisana je od ušća u Zapadnu Moravu do ušća Dičine. Kako se navodi, postoji sistem zaštite od velikih voda u vidu obostranih nasipa, ali oni nemaju dovoljnu visinu za zaštitu od stogodišnje velike vode.
Sa hidrološkog stanovišta, sa izuzetkom Zapadne Morave, razmatrani vodotoci u užem koridoru budućeg autoputa uglavnom su hidrološki neizučeni, pošto na njima ne postoje sistematska (a ni povremena) merenja proticaja i osmatranja nivoa.
Prema podacima Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva, u neposrednoj blizini trase nalaze se dva arheološka lokaliteta: Crkvine – Mrčajevci, ostaci nekropole sa crkvinom, kao i Katovac – Baluga, ostaci naselja i nekropole iz prelaznog perioda.
Izvor: MNA
