Nova knjiga čačanskog pisca i publiciste Milena Alempijevića pod nazivom „Konjske širine” predstavljena je u četvrtak 13. februara u Maloj sali Biblioteke u okviru manifestacije „Štampana reč 2019”. O knjizi su govorili Aleksandra Rašić, direktor i urednik IK Književna radionica Rašić i Srđan Tešin, pisac i književni kritičar.
Milen Alempijević je autor više knjiga među kojima se izdvojila zbirka pripovedaka „Sreća okupanog čoveka” (2005) i roman „Šlustrik” koji je 2012. bio u užem izboru za NIN-ovu nagradu. Uz beletristiku piše eseje o filmu, džezu i animaciji, a „Konjske širine” je njegova četvrta knjiga pripovedaka. Autor je ovo književno veče otvorio objašnjenjem sintagme „Konjske širine” u naslovu knjige: „Okeanski prostor između 30. i 35. stepena severne geografske širine gde ponekad vlada dug period bez vetra, u nautici se naziva Konjske širine. U vreme kada su tom oblašću plovili jedrenjaci iz Starog u Novi svet, kada bi u nekom trenutku nestalo vetra, ostali bi da plutaju nasred okeana nedeljama. Da bi uštedeli pijaću vodu i olakšali brodove, mornari su u more bacali vredan teret – konje. Tako je naslov Konjske širine zapravo metafora tereta kojeg morate da se otarasite da biste sačuvali nešto još dragocenije”, zaključio je.
U „sedam priča o neželjenim susretima”, kako glasi podnaslov zbirke, autor je progovorio o sudaru pojedinca sa svetom i sa samim sobom. Jedna od bitnih odlika njegovog pripovedačkog postupka je intertekstualnost, a citatni intertekst su mnoga poznata dela, poput „Kapitala” itd. O knjizi je govorio Srđan Tešin koji se naročito zanima za poetiku kratke priče. On je između ostalog rekao: „Konjske širine pred čitaoca dolaze s porozne granice u kojoj se svakodnevica preobražava u fantaziju, životna drama u misteriju, a ljudi u eterična, zlokobna i onostrana bića. Alempijevićevo pripovedanje je cerebralno, a njegova proza puna života i poruka do kojih čitalac treba da dođe. On ne prepričava, on priča”, dodao je Tešin.
Aleksandra Rašić se osvrnula na položaj pripovetke i pripovedača u našoj zemlji rekavši da priča nije ni malo manje sofisticirana od romana, naprotiv, i da je kod pripovedača Milena Alempijevića svaka rečenica na svom mestu i ništa nije suvišno. Parafrazirajući Čehovljeve reči da ako u prvom činu na zidu visi puška, ona mora da opali do kraja predstave, Rašić je zaključila: „Po tim odlikama, Milen Alempijević je pravi Čehovljev učenik”.
Izvor: Gradska biblioteka
