Povodom obeležavanja Nacionalnog dana bez duvanskog dima Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis” nedavno je organizovala predavanje i promociju knjige „Program za individualno odvikavanje od pušenja” dr sci med Ike Pešić, u kome je učestvovala i primarijus dr Nada Lazović, pulmolog. Program je bio namenjen svima koji žele da upoznaju metode odvikavanja od pušenja i ostave duvan. O štetnosti pušenja i posledicama upotrebe duvana bilo je reči i narednog dana u dva čačanska sela. U organizaciji Gradske biblioteke doktorke Ika Pešić i Nada Lazović održale su predavanje „Kako ostaviti duvan” sa pokaznom vežbom (radionicom) u OŠ „Tatomir Anđelić” u Mrčajevcima i u Klubu penzionera u Preljini. Gošće programa predstavila je bibliotekar Marija Radulović.
Dr Ika Pešić radila je 30 godina sa pušačima na odvikavanju od pušenja u Kliničkom centru Srbije na Klinici za pulmologiju. Član je Komisije za kontrolu duvana Ministarstva zdravlja od 2003, jedan je od organizatora i član UO Udruženja „Misija zdravlja“. Knjiga „Program za individualno odvikavanje od pušenja“ nastala je kao plod tridesetogodišnjeg rada na odvikavanju od pušenja i prilagođavanja metode individualizacije, odnosno, utvrđivanja onoga što je najefektnije za svakog pušača i za uspešnost od odvikavanja.
TESTOVI I KONCEPT PROGRAMA ZA SVAKI DAN
-Knjiga sadrži pripremni deo za svakog pušača: kako da se priprema postepeno, sa čim treba da se upozna, a to su krize, problemi, kako ih rešiti, kako rešiti dokolicu, stresne situacije, upoznati se sa zdravstvenim efektima, ekonomskim efektima, a posle toga sledi deo u knjizi u kome je napravljen koncentrat programa za svaki dan. Sledi opis medikamenata, kojih i kako ih koristiti, koliko dugo i na koji način i na samom kraju su primeri iz iskustva pacijenata, ono što su sami otkrivali u svojim krizama, šta im je u tim trenucima pomagalo. Primeri su navedeni da bi možda nešto od tih iskustava pomoglo i ljudima koji se odluče da pomoću ove knjige i uz njenu pomoć krenu u odvikavanje. Na kraju knjige postoje testovi s kojima se oni sami istestiraju kako bi videli svoj pušački status. To su test spremnosti, test okolnosti situacija koje su provokativne za njih i u kojima pale cigaretu i test stepena nikotinske zavisnosti. To je jedan od najvažnijih testova, zato što on određuje koje lekove, koliko dugo i u kojoj kombinaciji će ih koristiti. Pored proceduralnog dela, za proces odvikavanja, u knjizi postoje i tri testamenta: testament bake nepušača, koja je ostavila taj testament svojoj unuci i unukama drugih baka, zatim postoji testament bake pušača, koja je na specifičan način pokušala da svoju unuku ohrabri i motiviše da nikad ne stavi cigaretu u usta i na kraju, testament osobe koja je rekla da je čitav život bila rob duvana, nažalost, u pedeset i nekoj godini i kako je izgledalo to njeno ropstvo.
USKORO DOSLEDNIJA PRIMENA ZAKONA O ZABRANI PUŠENJA U JAVNOM PROSTORU
Komentarušući svoje višedecenijsko iskustvo u ovoj oblasti dr Ika Pešić, primećuje izvesne pozitivne pomake poslednjih godina od kako su strožije mere zabrane pušenja u javnom prostoru. Ipak, koliko se ljudi zaista odriče od cigareta u odnosu na raniji period kaže:
–Mislim da se malo klima promenila, da raste broj porodica u kojima nije dozvoljeno pušenje, prosto, ljudi su se opredelili da se u njihovoj kući ili kolima ne puši, što je jako važno. Postoji ozbiljan problem koji je izbegnut sa našim Zakonom o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, a to je taj ugostiteljski sektor, koji mi sada pokušavamo da aktiviramo kroz Zakon i da se i tu donese zabrana. Jako je bitno, ako se ove godine usvoji taj zakon, kako je najavljivano, i da se to poštuje. Važno je da se ne puši u ugostiteljskom sektoru, jer su tu onda spaseni i zaposleni, koji u tom sektoru rade, oni su svo svoje radno vreme izloženi ogromnim koncentracijama dima i ne zaboravimo da je dim najveći ambijentalni zagađivač na svetu. Ne postoji veće zagađenje od duvanskog dima, a u novije vreme i od isparenja novih duvanskih proizvoda.
U tom kontekstu dr Ika Pešić govorila je i o doslednoj primeni Zakona o duvanu, Zakona o zabrani reklamiranja i Zakona o zaštati stanovništva od izloženosti duvanskog dima, kao i Zakona o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe.
UTVRĐIVANJE STEPENA ZAVISNOSTI NA OSNOVU ŠEST PITANJA
Na pitanje kako se utvrđuje stepen zavisnosti dr Ika Pešić odgovara:
-Stepen zavisnosti utvrđuje se pomoću Fagistromovog testa, koji sadrži šest pitanja. To su pitanja: za koje vreme pušač ujutru popuši prvu cigaretu, koliko cigareta dnevno puši, u koje vreme, da li se teško suzdržava od nepušenja tamo gde je pušenje zabranjeno i onda se napravi skor. Sve preko sedam cigareta dnevno je jako visoka zavisnost i, nažalost, tu su neminovni medikamenti kao pomoć u odvikavanju od pušenja zato što je reč o nikotinu. Nikotin je ozbiljna droga koja pravi takvu dramu u telu, isto kao heroin, i on je zvanično poređen sa heroinom. I toga moramo biti svesni i mi koji pomažemo pušačima i nepušači da bi razumeli osobu koja se odvikava i da budu na njenoj strani i da joj pomognu. U podršci je važno da se ne prave nekakvi iskoraci koji bi mogli pogoršati i urušiti taj uspeh s jedne strane, i s druge, oni koji kažu smanjite broj cigareta nisu nikakva pomoć – Ne! Od smanjenja nema efekta, nema nikakve koristi. Da li je to rekao lekar, ili ukućanin, ili komšija, bilo ko drugi, poruka je pušačima da samo čuju glas stručnjaka i da ne dozvoljavaju nikome da uruši njihovu odluku da se krene sa odvikavanjem i za koju su jako bitni odlučnost i hrabrost.
PRVA POSLEDICA JE ZAVISNOST
-Prva posledica konzumiranja cigareta je zavisnost. Ona ima svoju šifru isto kao što karcinom ima svoju šifru u Međunarodnoj klasifikaciji, prema tome, to je bolest. Druga posledica je kašalj, koji obično ljudi ignorišu. Ta druga posledica nastane, nažalost, prvo zbog toga što naš organizam prirodno nije stvoren da udiše hemikalije i zagađenja koji iritiraju disajne organe, već samo kiseonik, koji nas održava u životu i hrani naše telo. S druge strane, duvanski dim uništava naše cilije, potpuno ih cementira i blokira, tako da one nisu u funkciji da nam brane respiratorne organe, a oni su jedina delimična barijera za ulazak štetnih hemikalija i opasnosti koje udišemo – istakla je Pešić.
DIREKTNE POSLEDICE BROJNE
O direktnim posledicama pušenja na osnovu svog dugogodišnjeg iskustva kao pulmolog dr Nada Lazović je rekla:
-Od toga kako se udahne duvanski dim, od njegove resorpcije već u sluzokoži usta, pa do dolaska u pluća, mogu da se pojave promene na zubima, jeziku, koji kod pušača bude beo, obložen ili žut, karcinom pluća je najčešći, i karcinom želudca, jer se deo duvanskog dima guta i odlazi u želudac. Najčešći karcinom kod pušača je karcinom bešike, ali i drugi CA mogu da se dovedu u vezu sa pušenjem zbog svih štetnih materija i više od 70 produkata koji imaju kancerogeno dejstvo. Duvanski dim utiče i na hronične opstruktivne bolesti, na naše male disajne puteve u plućima, i na alveole, uništava njihovu arhitektoniku, građu, i dovodi do hronične opstruktivne bolesti pluća, do enfizema pluća. Astma nije baš u direktnoj, ali je u indirektnoj vezi, jer je mnogo teže lečenje astmatičara pušača, nego nepušača. Posledice su i kardiovaskularne bolesti, počevši od infarkta, pa do oboljevanja krvnih sudova, recimo, proširenje abdominalne aorte dovodi se u vezu sa pušenjem, onda, cerebrovaskularni problemi, odnosno na mozgu, tako da nema organa koji ne može da strada od duvanskog dima. Naravno koža, pušači imaju drugačiji ten, imaju veći broj bora na licu, znači i estetska strana je pogođena, to su zdravstveni problemi vezani za pušenje. Ali, ako u Srbiji danas puši dva miliona ljudi, i da puše samo jednu paklu cigareta, to je dva miliona paklica puta 20 cigareta, odnosno opušaka. Vidite kolika je to gomila smeća koja odlazi na deponije i koja se pod uticajem padavina, kiše, razgrađuje, odlazi u zemlju, i kroz nju vodenim tokovima opet stiže do naših reka i izvorišta. Znači, zagađujemo zemlju. Drugo, duvanskim dimom zagađujemo atmosferu, pušač mora da održava higijenu, oni koji puše u kući moraju je češće provetravati, znači gube toplotnu energiju, dakle, pušenje ne košta samo onu paklu cigareta, sve ovo je cena pušenja, ali od svega toga potenciram ljudske živote koji se u ogromnom broju gube svakoga dana. Znamo statistički podatak da u Srbiji jedan grad veličine Gornjeg Milanovca umre svake godine od bolesti koje su povazane sa pušenjem.– istakla je dr Nada Lazović.
DUVANSKA INDUSTRIJA ZABRINUTA…
Primarijus dr Nada Lazović, član Lekarskog društva Srbije govorila je i o očuvanju mladih generacija koje su u odumiranju pušača nova ciljna grupa duvanske industrije.
-Posledice pušenja su ogromne. Prvo, to su bolesti koje se razviju pod štetnim uticajem duvanskog dima koji ulazi u naš organizam i putem krvotoka stiže i do kose na glavi i do nokta na nozi. Lečenje od tih bolesti jako mnogo košta, a najviše koštaju ljudski životi. Duvanska industrija je veoma zabrinuta za svoj profit, zato što gubi svoje potrošače, koji jednostavno umiru, jer duvan je jedini industrijski proizvod koji ubija svoje konzumente. S druge strane, donošenjem ovih zakona ljudi jednostavno prestaju da puše. Proizvođači se brinu za svoj profit i okreću se mladima. Njihova sadašnja ciljna grupa su u stvari deca, jer će iz tog dečijeg uzrasta regrutovati nove konzumente, tako da zaista, osim svih tih bolesti, moramo voditi računa o novim generacijama, koje moraju stasavati u zdrave ljude. U prilog tome, mi smo ove godine, zahvaljujući Rotari klubu Čačak, napravili portiklice koje ćemo deliti u porodilištu svim bebama i u jaslenim grupama u vrtićima, na kojima piše „mi smo iz tima protiv duvanskog dima“. To će biti opomena i roditeljima i svima ostalima koji žele dobro svojoj deci da ne puše u njihovoj blizini, a onaj ko baš hoće da puši, neka to čini napolju. Nemojte u kući, nemojte u automobilu, čuvajte svoju decu! – rekla je dr Nada Lazović i istakla da se ide u korak sa svetom, jer će i ovogodišnji nacionalni Dan bez duvanskog dima biti posvećen upravo očuvanju novih generacija, i da će istoj temi biti posvećen i Svetski dan bez duvanskog dima, što se podudarilo, iako mi u Srbiji to nismo znali.
Zorica Lešović Stanojević
