Na Novosadskom sajmu poljoprivrede Stanimir Minić je dobio veliku zlatnu medalju, u Knjaževcu je postigao najveću ocenu do sada – 19,57, u Osečini pehar, a u Trepči je “Minićeva kuća rakije” zauzela prvo i treće mesto. Iako je ove godine organizovan tek peti put, “Žestival” u Užicu je na visokom nivou i dobiti nagradu “Radislav Rade Paunović” za najbolju rakiju u kategoriji poljoprivrednih gazdinstava je veliki uspeh. Nedavno su na manifestaciji “Šumadijski festival rakije” uručene nagrade pobednicima Drugog ocenjivanja registrovanih proizvođača voćnih rakija, održanog u Kragujevcu, 4. novembra. U velikoj konkurenciji, pehar i diplomu, kao “apsolutni šampion”, dobila je “Minićeva kuća rakije” iz Donje Trepče, za šljivovicu proizvedenu 1990. godine.
– U Kragujevcu su se takmičili svi registrovani proizvođači iz Srbije, svi koji se bave proizvodnjom voćnih rakija. Nagrađena je moja rakija od šljive, koju inače uvek forsiram. Kada sam na takmičenjima sa rakijom od kajsije dostigao ocenu preko 19, rekao sam da je šljiva ipak simbol Srbije. Lepo je kada vrednost vaše rakije oceni međunarodna komisija, u kojoj su naši najeminentniji stručnjaci, kao što su profesori Ninoslav Nikićević i Vele Tešević, zatim Branko Popović… – objašnjava Stanimir Minić i naglašava da je pehar iz Kragujevca još jedna potvrda da „ako se nešto radi iz ljubavi, rezultati ne mogu izostati“.
– Pred odlazak u penziju sam shvatio da nikada ne mogu postići rezultate u građevini, kao što sam sa rakijom u Vršcu. U početku se nisam nadao visokim rezultatima, a onda su počele da se nižu nagrade jedna za drugom. Na vreme sam shvatio da nema dobrog kvaliteta rakije od šljive, ukoliko ona nije naša crvena ranka. Osim što volim da pečem kvalitetnu rakiju, kompletirao sam i Muzej rakije. U Muzeju imamo rakiju od šljive, proizvedenu 1941, do one ovogodišnje proizvodnje. Uzorke koje nisam imao sam dokupljivao, kako bih dopunio godine koje su mi nedostajale. Sačuvao sam i primerke koje je moja majka pekla kada je otac bio u vojsci – ponosno kaže Minić, naglašavajući da nikad nije kasno da počneš da radiš ono što voliš, jer je on svoje snove počeo da ostvaruje tek oko 60. godine života.
Iako je u osmoj deceniji, naš sagovornik ne odustaje od rada, već proširuje zasade, naravno uz pomoć porodice, a posebno unuke Jovane, koja je zadužena za marketing. Baš početkom ove sedmice Minići su posadili voćnjak sa 120 stabala šljive, autohtone sorte od koje su do sada dobijali najbolji kvalitet rakije.
Inače, naš sagovornik je svojevremeno eksperimentalno proizveo “medovaču” i rakije od aronije i ribizle, a bila je popularna i rakija od kupusa, koju je ispekao 2014. godine. Širom sveta su poznate i njegove “dunjevača” i “kajsijevača”, a čuvena je i “viljamovka”, kao i specijalna rakija od kruške takiše.
– To je vrsta divlje kruške, koja zri blizu Vujna i Bukovika, a nikada se ne prska. Za dobru rakiju je veoma važno i gde zri voće. Na primer, kajsiju redovno kupujem kod Darka Topalovića iz Miokovaca, jer on ima staru sortu sa 22 procenta šećera, a inače kajsija ima oko 18, 19 procenata. Naravno, pored kvalitetnog voća i dobre tehnologije, treba imati i sreće da se rodiš u Trepči, gde je idealna nadmorska visina, gde je ruža vetrova, gde se susreću vetrovi iz pojedinih pravaca srednje jačine i brzina. Ustvari, Trepča je mesto gde se ukrštaju vetrovi koji pozitivno utiču na zdravlje ljudi, vraćaju harmoniju i “pune baterije” – nasmejano kaže Minić.
Vrsni tehnolozi, ambasadori, poznate ličnosti su, ne samo probali, već i kupuju Minićeve rakije, a o njihovom kvalitetu govorili su i stručnjaci, poput nemačkog profesora dr Hagmana.
– Bez preterivanja, čašica rakije je zdrava, to i lekari preporučuju, kažu pozitivno utiče na mozak. Iz Beograda dolazi puno doktora koji kupuju uglavnom rakiju od trešnje, jer pečem staru sortu, ašlamu – ističe naš sagovornik.
Na insistiranje da nam otkrije tajnu kako ispeći kvalitetnu rakiju Stanimir polušaljivo i nasmejano odgovara:
– Poslednjih godina na sajmovima i takmičenjima čujem kako su za tehnologiju proizvodnje šljivovice potrebni projekti, a ja kažem: “Kakvi projekti, Bog dao voće, ljudi napravili lampek, a ja imam “sluha” za rakiju”.
N. R.
