Skoro svaki dan učenici u okviru redovnih obaveza imaju po sedam časova, a zbog novouvedenih izbornih predmeta koji se realizuju vezanim časovima u suprotnoj smeni, dva puta mesečno imaju i po deset časova dnevno, podseća Nevenka Tolić, pedagog Gimnazije u Čačku.
– Sve reforme obrazovanja u našoj zemlji bile su pod sloganom rasterećenja učenika, a ja to ni u jednoj nisam primetila. Prema ovom planu obrazovanja, učenici Gimnazije imaju 33 časa sedmično redovne, obavezne nastave u svim razredima, što je u proseku 6,6 časova svakog dana. Ali, treba dodati i čas odeljenjskog starešine koji, iako je obavezan, ne može uvek da se realizuje, jer je raspored učenika pretrpan. Ovom reformom nadležno ministarstvo je htelo da fond časova nastavnicima ostane isti, da bi se izbegao njihov otpor. S druge strane, đacima je smanjen fond pojedinih predmeta, kao što su prvi strani jezik, obično engleski, drugi strani jezik – nemački ili francuski, likovna i muzička kultura. To su predmeti koji se realizuju ne samo kroz teoriju, već i vežbe, za koje su učenici uskraćeni sa polovinom ili četvrtinom časova. Smatramo da je ovakav program urađen da bi se dobio prostor za novouvedene izborne predmete. U prvom i drugom razredu učenici imaju po jedan čas sedmično dva izborna programa, a u trećem i četvrtom razredu đaci će imati četiri časa sedmično ovih predmeta. Naši učenici imaju 17 ili 18 predmeta, u zavisnosti od razreda ili smera, a na primer, u Britaniji đaci imaju pet predmeta. I deca u Britaniji imaju dosta časova, ali mali broj predmeta, pa mogu da se posvete svakom predmetu, a ne da “pretrčavaju” gradivo. Programi naše dece su preobimni, a profesori nemaju vremena za diskusiju sa učenicima, za razvoj kreativnosti i za neki analitički pristup. Takođe, smatram da nema potrebe da naši učenici 12 godina izučavaju građansko vaspitanje i veronauku. Ako je potrebna reforma gimnazija, trebalo bi da bude slična nekadašnjem usmerenom obrazovanju. Gimnazija treba da bude opšta u prvom razredu, u drugoj godini blago usmerena na prirodno – matematički i društveno – jezički smer, pa u trećoj godini da se grana na prirodni, matematički, društveni i jezički smer – smatra Nevenka Tolić.
Pedagog podseća da sadašnje učenike prvih i drugih razreda gimnazija, na kraju četvorogodišnjeg školovanja, 2021. i 2022. godine, očekuje polaganje tzv. nacionalne mature. Ona će predstavljati završni ispit, kao i sadašnja matura, ali bi trebalo da bude i direktna “ulaznica” na većinu fakulteta, bez polaganja prijemnih ispita. Prema njenim rečima, učenici imaju bolji uspeh, mereno prosečnim ocenama, a sve manje znanja što je najbolji dokaz i znak da sa sistemom nešto nije u redu. “Nažalost, sada je ocena postala imperativ i učenika i roditelja, a malo se razmišlja o znanju”, naglašava pedagog Tolić.
Profesorka muzičke kulture Dragana Veljković, ističe da je apsurdno da učenici nastavni program likovne i muzičke kulture, koji se do sada realizovao sa 37 časova, sada treba da savladaju za 18,5 časova, što znači za devet u toku polugodišta, odnosno za 4,5 na nivou tromesečja.
– Suština nastave je da dve trećine časa bude slušanje muzike. Ali, nije reč o pasivnom slušanju, već morate učeniku postaviti zadatak, ili ga uputiti na to šta očekujete od njega na osnovu slušanja. To je sada nemoguće, pogotovu što je nastavni program ostao apsolutno isti. Iako su đaci podeljeni na grupe, čas muzičkog se sada svodi na “telefonski imenik”. Jednu grupu od 15 đaka vidim na svake dve sedmice, a pri tom treba i da ih ocenim. Nelogično je i to što gradivo muzičkog i likovnog u drugom razredu započinje sa istom temom, kojom se završava program prvog razreda. Zatim, uz sve napore direktora i službi škole, tehnička podrška za predmet muzičke kulture je jako loša – navodi neke od problema profesorka Veljković.
Pored problema sa kojima se susreću u nastavi stranog jezika, Gordana Paunović, profesorka engleskog jezika, može da sagleda i probleme učenika u reformisanoj školi, s obzirom na to da je odeljenjski starešina II/10. Naša sagovornica takođe naglašava da je nelogično očekivati kvalitet ako učenici imaju za četvrtinu manje časova za realizaciju nastavnog programa, a pri tom je ostao isti:
– Na sedmičnom nivou učenici imaju 0,5 časova manje, što na godišnjem nivou znači četvrtinu časova manje stranog jezika, u odnosu na prethodni plan i program. Profesori su obavezni da učenike ocene najmanje četiri puta, različitim metodama. Prinuđeni smo da đake ocenjujemo sve više kroz testove, što je za predmete, kao što je strani jezik, pogubno. Cilj učenja stranog jezika je komunikacija, izražavanje, a profesori nemaju vremena za realizaciju nastave, koja bi bila primerenija vremenu u kome živimo i zahtevima modernog društva.
Pored toga, profesorka ističe da rad po grupama, tj. vežbe koje su uvedene za pojedine predmete u drugom razredu gimnazije mogu imati negativne posledice za kontinuiran rad učenika. Lakše je da profesori realizuju nastavu u grupi, sa manjim brojem učenika, ali je time broj časova koje svaki đak ima za realizaciju nastave umanjen, a s obzirom na to da se prave duge pauze između časova, učenici gube kontinuitet u radu, napominje Gordana Paunović.
Takođe, profesorka podseća da su nastavnici morali da pohađaju seminar projektne nastave i da je inkorporiraju u godišnje planove i programe, kada je prošle godine u prvi razred upisana sadašnja generacija drugaka:
– Međutim, ove godine ni reči o projektnoj nastavi, ni u Službenom glasniku, niti u ostalim pedagoškim informatorima.
Prema rečima naše sagovornice, logično je pitanje roditelja: “Zašto se deci koja imaju 16 ili 17 godina nameću nenormalni zahtevi?”
– Deca nemaju vremena za ostale aktivnosti, hobije, druženja, osim da idu u školu. Iako nije u korist nastavnika, ovoga puta profesori žele da se reši problem, jer je to u interesu učenika – istakla je profesorka Paunović.
N. R.
Nastaviće se…
