– Učenica višeg razreda osnovne škole dopisivala se na fejsbuku sa direktorom jedne velike firme u svom mestu. Posle uobičajene komunikacije i upoznavanja, viđala se sa njim na javnim mestima. Na sastanak sa pedesettrogodišnjim muškarcem dovodila je i dve drugarice koje su sedele za susednim stolom. Te „bezazlene“ sastanke naplaćivala je pet hiljada dinara, a „pratiljama“ je davala po hiljadu. Ubrzo je došla na ideju da svoju nevinost proda biznismenu za velike pare. O svemu su postojali i pisani dokazi. Ali, njene „pratilje“ su se uplašile i obavestile direktorku škole, a ona školskog psihologa, roditelje i policiju. Policajac zadužen za maloletnike znao je da neće biti lako bez dokaza, s obzirom da je reč o uglednom čoveku. Trebalo je da ugovore sastanak i da pedofil bude uhvaćen na delu. Umešala se majka devojčice, samohrana sa minimalnom zaradom, neoprezno se poverila stanodavcu, advokatu i dobrom prijatelju internet predatora. Naravno, do susreta nikada nije došlo, napadač se povukao, što ne znači da to nije pokušao na drugom mestu, sa drugom žrtvom – jedan je od primera sajber nasilja na koji je ukazala Katarina Jonev, stručnjak za bezbednost dece na internetu. Ona je nedavno održala predavanje na temu bezbednosti dece na internetu u Centru za stručno usavršavanje Čačak i Osnovnoj školi „Milica Pavlović“.
Na predavanjima za prosvetare, učenike i roditelje, Katarina Jonev je napomenula da je trećina korisnika društvenih mreža mlađa od 18 godina. Novi vidovi komunikacije imaju brojne prednosti, ali i loše strane o kojima se malo zna i govori. Mladi su najčešće žrtve internet predatora, pedofila, psihopata…
– Naša deca često prave grešku i na društvenim mrežama dele svoju intimu, komuniciraju sa nepoznatim osobama koje su često skrivene iza lažnih identiteta. Zloupotrebe takvih komunikacija nisu retke, podaci o deci i mladima koriste se i u nelegane svrhe. Zbog tih i mnogih drugih razloga, zaštita dece i mladih na internetu postaje gorući problem, kako na globalnom nivou, tako i u Srbiji. Oko 85 odsto dece i mladih koristi internet više od sat vremena i uglavnom pristupaju putem android ili „pametnih“ telefona. Od roditelja, nastavnika, policije i ostalih stručnih služba očekuje se da deci i mladima ukažu na digitalno nasilje, kao i da se ono ne razlikuje od bilo kog drugog oblika nasilja u školi i da neće biti tolerisano – napomenula je Katarina Jonev.
Prema dosadašnjim iskustvima u svetu, devojčice su žrtve česšće nego dečaci. Mnoge od njih traže pažnju, žele da budu voljene i prihvaćene i zato neoprezno ulaze u komunikaciju sa nepoznatim ljudima i ljubav traže i na društvenim mrežama. Zato i Katarina Jonev upozorava da je vrlo važno razgraničiti stvaran i virtuelni svet, kao i da veliki broj pratilaca i prijatelja na društvenim mrežama nikako nisu pouzdan pokazatelj popularnosti i uspešnosti u bilo kom pogledu.
D. Darijević
Z. J.
Foto: Centar za stručno usavršavanje Čačak
