Porodicama koje su u letošnjim poplavama izgubile mnogo, teško iko može nadoknaditi štetu. Ali, članice Sabora kola srpskih sestara, okupljene i jedinstvene, bar nekima od njih unele su, kako su rekli, toplinu u domove i srca. Došle su iz Niša Ljiljana Stojanović, predsedavajuća Sabora kola srpskih sestara za sva udruženja u Srbiji, Republici Srpskoj i dijaspori i Mirjana Mladenović, sekretar niškog Kola i Sabora, iz Užica Slobodanka Mira Stanković-Ćirković, a dobri domaćini bile su predsednica Kola iz Čačka Bojana Jakšić i druge članice.
Kako je podsetila Ljiljana Stojanović, Kolo srpskih sestara postoji 116 godina, a pre dve godine osnovan je i Sabor kola, ujedinjujući Srpkinje širom sveta. U maju ove godine one su se okupile u Nišu, čak iz 65 gradova. Tada su se, pored ostalog, dogovorile da isto jedinstvo pokažu i u akcijama, kad to bude potrebno. I baš posle desetak dana poplave su, po ko zna koji put u poslednjoj deceniji, zadesile mnoge na teritoriji Čačka i Lučana… Članice svih kola, koliko ko može, prikupile su novac i kupile ugroženima ono što im je najpotrebnije.
U ponedeljak, 4. novembra, one su prvo posetile porodicu Radice Vučković u Trbušanima, koja posle smrti supruga sama odgaja dvoje dece – osnovce Aleksandra i Aleksandru. U iznajmljenoj, neuslovnoj i vlažnoj kući dočekali su Radica i deca goste. Od prikupljenog novca kupljene su najpotrebnije stvari za gotovo praznu kuću: zamrzivač, dva ležaja, kauč, sudoperu, šporet na drva… Kolo srpskih sestara u Čačku već im pomaže hranom i odećom. Ali, zimu dočekuju bez drva, nadajući se da će im neko i za to pomoći.
– Ove stvari mnogo znače, i meni i deci. Opremili smo stan… Ja sam zaposlena, ali teško da bih sve ovo mogla sama da kupim – rekla je Radica.
– Teško je onima koji su u poplavama mnogo toga izgubili. I još teže kad neko sam traži, a ne dobija. Zato mi ne čekamo da neko traži… Kažu da ispružena ruka i traži i daje… A to čini ljudsku sreću. I da je više onih koji osećaju empatiju prema ljudima u nevolji, bili bismo svi mnogo srećniji. Onima kojima smo pomogli želimo da im se ova 2019, zbog poplava, više nikada ne vrati – rekla je Ljiljana Stojanović i zahvalila svim članicama koje su učestvovale u ovoj velikoj akciji.
U Lučanima je gošće dočekala Vesna Stambolić, predsednica Skupštine Opštine Lučani. U ime opštinskog rukovodstva, ali i svih onih kojima je pomoć namenjena, ona je zahvalila članicama na, kako je istakla, nesebičnoj pomoći i velikoj energiji koju prenose na sve sa kojima sarađuju.
– Vrednost ove pomoći nije samo numerička cifra novca, već i da shvatimo da postoje ljudi koji brinu o drugima u nevolji, da postoje dobre komšije koje su spremne da priteknu u pomoć kada je to potrebno. One mogu biti primer i uzor svima nama, posebno mlađim generacijama – rekla je Stambolić.
DRAGOCENO JEDINSTVO
Kako je naglasila Mira iz Užica, posebnu dragocenost čini upravo jedinstvo sestara okupljenih u Saboru. Novac za pomoć porodicama u Čačku i Lučanima donirala su udruženja iz Niša, Kragujevca, Čačka, Kule, Novog Sada, Subotice, Beograda, Petrovca na Mlavi, Smedereva, Užica, Požarevca, Pirota, Prokuplja, Vranja, Miloševca, Subotice, Kumanova, Saveza 18 kola iz Crne Gore, pa i iz Republike Srpske, gde je bila poplava u isto vreme kada je zadesila i naše krajeve. Prikupile su sestre dosta novca, ali su odlučile da ga podele najugroženijima u Srbiji i Republici Srpskoj. Kolo Srpskih sestara iz Niša najavilo je dve velike akcije – za decu sa smetnjama u razvoju u OŠ „Carica Jelena“ i za 88 štićenika u manastiru Sveta Petka Izvorska kod Paraćina. Poklone za ove akcije prikupilo je i uputilo i čačansko Kolo srpskih sestara.
Osećanja zahvalnosti, radosti, kao i sve više zaboravljene skromnosti, u domovima Đorđa Matijaševića u Đeraću, Marka Ilića u Turici i Stanoja Čakarevića i Slavice Vitorović u Viči. Od sestara su dobili baš ono što su tražili, zamrzivač, mašinu za pranje veša, peć na drva, neophodne delove nameštaja… Svi oni su nam rekli gotovo iste reči – da su bili u neverici da u današnje vreme neko nepoznat, sam nudi pomoć.
A još su u mnogim domovima vidljive posledice. Na zidovima „ožiljci“ od poplave i vlage. Mnogo toga još nisu uspeli da nabave, ali se ne žale mnogo. Onima koji su doneli pomoć upućuju reči zahvalnosti.
– Šteta je bila ogromna, sve je bilo potopljeno za deset minuta. U 18 kuća u Đeraću niko nije uspeo kašiku da iznese… Uz pomoć fabrike, opštine i drugih donatora uspeli smo da kuće dovedemo u stanje da može da se živi. Od sestara Sabora ovo je lep gest. Znači da nismo zaboravljeni i da ima dobrih ljudi – sabrao je u reči Matijašević.
Stanoje Čakarević, nastavnik u školama u Viči i Kotraži, bio je vidno dirnut gestom Sabora. Učiteljsku kuću u kojoj živi sa kćerkom Aleksandrom, koja studira u Čačku, mlađim sinom Ilijom i suprugom Milicom, nastavnicom hemije, obližnje Bjelica i Gorušica su ostavile bez mnogih stvari.
– Ovo je treća poplava koju smo doživeli, a letos je bilo najstrašnije. Od opštine nismo dobili nikakvu pomoć. Imamo samo obećanja…. Zato ovaj šporet mnogo više vredi i greje.
U poplavi su uništene sve stvari u prizemlju kuće Slavice Vitorović u istom selu, u kojoj posle smrti muža živi sama. Dokle je tada voda doprla pokazuje linija do pola zida u sobi. Uspela je, kaže, tog „crnog“ jutra da spase samo ovce i pilad. Kada su je prvi put pozvale Bojana i Ljiljana, prvo je osetila nevericu, a zatim i neopisivu radost. Njihova poseta i poklon doprineli su da se ne oseća usamljeno i zaboravljeno. Na pitanje šta joj još treba, ona odlučno kaže:
– Dajte pomoć nekom drugom. Ja sam zadovoljna i ovim što ste mi kupili. Radim i mogu se snaći, nekome je možda potrebnije.
Bojana Jakšić, predsednica čačanskog Kola, rekla je da je ovo samo jedna od akcija, kojima aktivistkinje pomažu ljudima u nevolji.
– U reci života sve je sitno, osim samog života, koji nam vraća samo ono što dajemo drugima – poručila je ona.
V. Trtović
