Suvim voćem iz sušare Stevanovića već se slade mnoge porodice čačanske okoline, a naši domaćini planiraju da uskoro osuše i prvu turu crnog luka, za kojim je velika potražnja u prodavnicama zdrave hrane. U Srbiji se sušeno voće uglavnom jelo za vreme posta, kao i božićnih i vaskršnjih praznika. Ali, u poslednje vreme, zahvaljujući promociji zdrave hrane koja podrazumeva korišćenje suvog voća u ishrani, sve je veća potražnja suve šljive, kajsije, smokve, urme, posebno jabuke i kruške – takiše. A naš sagovornik Mišo Stevanović, sa porodicom, na očevom imanju u Vapi, pored ovog voća, bavi se i sušenjem aronije i industrijskog paradajza.
Poznati čačanski maketar Mišo Stevanović, zajedno sa majkom Olgom, sestrom Lidijom i zetom Đorđem, nastavio je da se bavi poslom koji je 2002. započeo njegov otac Andrija. Još te godine, kada su sa trake sušare stigli prvi kilogrami šljive, ovaj čovek je znao da budućnost poljoprivrednika nije u prodaji sirovina otkupljivačima i hladnjačarima, nego u plasiranju gotovog proizvoda direktno kupcima.
– Moj otac je na porodičnom imanju, u Vapi osnovao malu porodičnu firmu, sušaru kapaciteta od dve tone. Izgradio je halu, kupio sušaru i počeo da radi na “zemlji gde je rođen”. Međutim, usledila su teška vremena, krizan period od pet – šest godina, kako za državu, tako i za našu firmu. Ali, uspeli smo da prevaziđemo sve probleme i potom, kao poljoprivredno gazdinstvo proširimo proizvodnju. Pored šljive, počeli smo da sušimo jabku, krušku – takišu, industrijski paradajz, a od ove sezone i aroniju. Planiramo da uskoro sušimo i crni luk, koji je veoma tražen u prodavnicama zdrave hrane. Otac je preminuo pre tri godine, a mi smo nastavili posao, jer je njegova želja bila da sačuvamo malu porodičnu firmu za proizvodnju i prodaju sušenog voća. Danas imamo sušaru kapaciteta od četiri tone, a ove godine smo dosta radili uslužno sušenje. Iako je reč uglavnom o malim količinama, ljudi rado donose svoje neprskano voće i veoma su zadovoljni sušenim proizvodima. Možemo se pohvaliti da imamo i “stare” klijente, koji redovno dolaze kod nas – sa osmehom priča Mišo.
Pored adekvatnog prostora i higijenskih uslova prema propisima, potrebno je i određeno predznanje o tehnologiji sušenja, o kojoj naš sagovornik detaljno priča, istovremeno opisujući tunelsku sušaru sa lesama za voće i povrće. Sarađujući sa profesorima Agronomskog fakulteta, zaposlenima u Institutu za voćarstvo i velikim proizvođačima voća, puno je i naučio. Naravno, nije dovoljna samo sušara, već su potrebni pribor i oprema za pripremu materijala, kao i za naknadne operacije.
– Planiramo da na proleće konkurišemo za državne subvencije za poljoprivredna gazdinstva. Želimo da nabavimo opremu, seckalicu za jabuke, liniju za pranje…, a kasnije i hladnjaču, kako bi unapredili sušenje voća i povrća, odnosno da bi sušara radila cele godine. Pošto imamo dva i po hektara zemlje, planiramo da zasadimo voće, uglavnom šljive, a potom i kruške, sortu takišu, za kojom je velika potražnja, a ima je veoma malo. Hoćemo da zaokružimo proces od proizvodnje do prodaje sušenog voća, jer ćemo tako u potpunosti ispuniti očev san – kaže Mišo, naglašavajući da je radostan što se menja svest građana i što se “vraćamo” zdravim proizvodima.
I pored velikih problema, kao što su nesigurno tržište i nepredvidljivost sezone zbog neočekivanih vremenskih uslova, smatra da su podizanje proizvoda na viši – zdrav nivo i rad tokom cele godine, dovoljni razlozi zašto treba razvijati sušenje voća i povrća.
Daroviti Čačanin primer je kako upornošću, strpljenjem i voljom naše ruke mogu stvoriti nešto vredno divljenja, ali i kako hobi može postati posao. Svojim primerom potvrđuje da maketarstvo jeste specifičan hobi, ali i da bez velikih problema, može postati profesija ako to zaista želimo.
– Trenutno radim makete i prezentacije za austrijske firme koje proizvode i grade montažne kuće. Grad Čačak mi je ukazao poverenje da napravim maketu budućeg izgleda “Borčeve” hale, koja će uskoro biti rekonstruisana, a zahvaljujući članstvu u Startap centru koristiću najsavremeniju opremu. Građani će posle Nove godine imati priliku da je vide, a možda će neke mlade ljude motivisati da se bave maketarstvom – najavljuje Mišo.
Pred njim je još puno planova i neostvarenih poslovnih želja, ali, kako kaže, ima vremena. Srećan je, jer je uspeo da spoji lepo i korisno, kao i ono najvažnije – da živi svoj i očev san.
N. R.
