Za Radoslava Bukumirovića, sasvim sigurno, mnogi naši sugrađani nisu čuli i to ime i prezime im ništa ne znači. Ali, kada kažete Baćko, to je već nešto drugo. Ako se sa njim ne poznaju lično, onda bar znaju o kome se radi. Kako i ne bi, kad je režirao 28 pozorišnih komada u Čačku i tri van njega. Odglumio oko 40 uloga. Nema događanja iz kulture u našem gradu ili neke svečanosti, a da nije recitovao, govorio monologe ili čitao odlomke iz pojedinih književnih dela.
Predivno oktobarsko vreme mami da se izađe napolje. Tako je i Baćko otišao u baštu kafića “Pronto“ da popije kaficu i pročita najnoviji broj “Čačanskog glasa“.
-Moje druženje sa “Glasom“ počinje 1975. godine, kada sam kao učenik drugog razreda Gimnazije imao priliku da se upoznam sa mnogim iz tadašnje redakcije. To su bile novinarske “ale“. Imena kao što su Leka Obućina, Mile Mojsilović, Branko V. Radičević, Radovan M. Marinković ostavila su neizbrisiv trag u Čačku, jer je njihova pisana reč imala posebnu težinu. Naravno, ja sam nabrojao samo neke, a bilo je još izuzetnih ličnosti u redakciji ovog lista – kaže Baćko.
On je Čačanin srcem i dušom. Voli svoj grad i svedok je mnogih događanja koja su se u njemu desila u poslednjih, skoro, pet decenija. Žargonskim rečnikom, pravi gradski lik.
V. D.
