Roman Gordane Timotijević „Vladimir iz čudne priče“, poslednji put je objavljen 2001. godine i dobitnik je nagrade Gašino pero. Za njegovo punoletstvo, nakon tačno osamnaest godina, Pčelica obnavlja ovo izdanje i objavljuje ga u izmenjenoj grafičko-dizajnerskoj opremi. Ove godine roman „Vladimir iz čudne priče“ dobija još jedno priznanje – procenom komisije za Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja ovaj roman je uvršten u dodatni izbor lektire za 3. razred osnovne škole.
Ako postmoderna postoji u srpskoj književnosti za decu, onda je treba tražiti u romanu Gordane Timotijević Vladimir iz čudne priče. Varaju se i pokušavaju druge da obmanu oni koji smatraju da je suština poetike postmoderne u besmislu teksta, hermetičnosti, „nerazumljivostiˮ. Postmoderna je logična posledica jednog evolutivnog puta kojim se kretala književnost i umetnost od antike do danas. To je zbir iskustava, tema, znanja, objedinjenih tehnika i hiljada i hiljada knjiga iza nas. Ne pominjemo ovo bez razloga – „Vladimir iz čudne priče“ je praktična realizacija svega ovoga. Gordana Timotijević samouvereno kombinuje različite pripovedne tehnike, narušava granice između sveta književnosti i stvarnosti, između pisca i čitaoca, prizivajući u svoju priču poznate detalje iz sveta istorije, nauke, umetnosti, književnosti, ona komunicira sa različitim epohama i podnebljima i, što je najbitnije, sa drugim književnim delima.
Iako ovakve knjige nisu uobičajene za decu, one su jako korisne, jer dolazi do interakcije između teksta i čitaoca, zahteva se od njega aktivno učešće, izvesno znanje sa kojim će pristupiti čitanju, a iz knjige izaći oplemenjen novim znanjima i iskustvima.
