Reklo bi se još jedna “sasvim obična priča”. Žena iz Čačka. U njemu je odrastala, družila se, školovala. Posle maturiranja u čačanskoj Gimnaziji, odlazi na studije medicine u Beograd. Vraća se u grad svoje mladosti, gde zasniva porodicu, rađa decu, radi… Pa ipak, baš te, naizgled “obične” su prave, iskrene, tople ljudske priče. A ovo je “sasvim obična priča” Ane Mišović, lekara, specijaliste epidemiologije, DCR regresoterapeuta i članice UPŽ “Nadežda Petrović”.
U razgovoru za naš list, predstavljajući sebe kao lekara, majku, poslovnu ženu, doktorka Ana Mišović uz osmeh kaže:
– Kada sam u životu „zapinjala“ i razgovarala sa sobom, uvek bih se setila svoje bake po ocu. Jedne prilike, u mojoj sedamnaestoj godini, pitala sam je kako je rodila i odgajila sedmoro dece. Pogledala me je iznenađeno i oštrim tonom mi odgovorila: „Prosto naprosto, kako drugačije“. Tada sam samo nazirala, a kasnije shvatila, da su događaji u našim životima prirodan sled, a da komplikacije konstruišemo mi sami. Uvek sam volela knjigu, pa mi školovanje nije predstavljalo problem. Što ne znači da je uvek bilo lako. Na sreću i na žalost, jako sam radoznala, pa me je to spajalo sa različitim mestima, profesijama, ljudima. Sve što je donosilo težinu su moje lekcije.
Piše Nela Radičević
Ceo tekst čitajte u današnjem izdanju „Čačanskog glasa“
