Dok su sve devojčice uglavnom želele da budu glumice i balerine, ona je uvek maštala da bude učiteljica. U detinjstvu, a posebno za vreme školskih raspusta, godinama je svoju sestru i dva brata, podučavala „glumeći“ njihovu učiteljicu, zadajući im domaće zadatke iz matematike i srpskog jezika, insistirajući da čitaju lektiru i da je prepričavaju i, na kraju, uživala u ocenjivanju… Danas je Katarina Krstić vlasnica Obrazovnog centra “Sveti Sava” i članica Udruženja poslovnih žena “Nadežda Petrović”.
Po završetku srednje škole upisala je Tehnički fakultet u Čačku, na smeru profesor tehnike i informatike. Na trećoj godini fakulteta se zaljubila i ubrzo udala. Godinu i po kasnije rodila je prvo dete, ćerku Kseniju i dva meseca potom diplomirala na fakultetu. Samo par meseci po završetku fakulteta zaposlila se u OŠ “Filip Filipović” kao nastavnik matematike, a ubrzo i informatike, priča Katarina Krstić, naglašavajući da veliku zahvalnost duguje sestri Jeleni, kao i svojim i suprugovim roditeljima na nesebičnoj pomoći oko odgajanja dece, jer je to preduslov da jedna mlada žena nesmetano gradi svoju poslovnu karijeru:
– Najveću podršku, od početka, pružao mi je suprug Vladimir, na čiju sam inicijativu i započela svoj privatan posao i 2001. godine otvorila Školu računara “Sveti Sava”, koja je ubrzo postala jedan od najvećih obrazovnih centara u zapadnoj Srbiji, pružajući usluge obrazovanja iz više od 80 različitih programa i okupljajući tim mladih i stručnih ljudi. Dve godine kasnije rodila sam drugo dete, sina Kostu. U to vreme napuštam posao u osnovnoj školi i svu energiju usmeravam ka porodici i razvoju obrazovnog centra. Krećem u misiju širenja obrazovanja i ostvarenje svojih snova iz detinjstva.
Pisala Nela Radičević
Ceo tekst čitajte u štampanom izdanju „Čačanskog glasa“
