„Selo spava, Morava žubori
Mene čežnja zavičajna mori…“, reči su pesme „Nek me ne zaborave devojke sa Morave“, po mnogima, jedne od najlepših posvećenih ovoj reci. Otpevao ih je Srećko Jovović pre skoro tri i po decenije. Od tada ta pesma živi, kao voda koju Morava nosi. Srećko je svoj glas zauvek vezao za zavičajnu reku. Odrastao u Zablaću, pored narodne pesme, voleo je i svoje selo, kao i FK „Omladinac“, u kome je jedno vreme bio rezervni golman. Pomagao je klubu nesebično, sve do prerane smrti 1989, kada je nastradao u saobraćajnoj nesreći kod Lazarevca. Ali, „Omladinac“ i njegovi prijatelji iz mladosti ga ne zaboravljaju. Već 31 godinu posvećuju fudbalski turnir Srećku, koji se igra na stadionu sa njegovim imenom.
Mnogo toga se iz sećanja izbriše, pomešaju se datumi i godine, ali neki događaji ostaju u čoveku sa detaljima, kojima vreme uzaludno krnji obrise. Takva su i sećanja Žika Lazovića i Milana Grujanca, Srećkovih školskih drugova, sa kojima smo, baš pred turnir, koji se juče i danas održava na terenu pored škole, razgovarali o pevaču i fudbaleru, njegovom selu i klubu, ali pre svega o velikom prijateljstvu i odanosti.
Još na sahrani svog druga u Beogradu Grujanac se, pričaju na početku, zavetovao da će ga u zavičaju zauvek pamtiti. I tako, o svakom letnjem Aranđelovdanu, Srećku u čast i zahvalnost, „Omladinac“ i još tri gostujuća kluba igraju fudbal na njegovom stadionu. Na početku svakog turnira o Srećku se govori u pozdravnom govoru, da se stariji podsete, a mladi upute ko je i šta bio za „Omladinac“. Ove godine na turniru, pored domaćeg „Omladinca“, igraju čačanska „Sloboda“, „Mladost“ iz Atenice i FK „Slatina“, prošlogodišnji pobednik.
– I kad je postao veoma popularan često se vraćao svom selu. Nikada se nije promenio, niti se ponašao kao zvezda. Dolazio je skoro na svaku utakmicu. Čak i kad bi imao nastup, gledao je da dođe bar da vidi kraj meča. Ili doputuje pred utakmicu, razgovara i bodri igrače i trenera. A da ne govorimo koliko je klub finansijski pomagao – pričaju Žiko, dugogodišnji sekretar kluba i Milan, jedno vreme centarhalf, a kasnije predsednik Skupštine kluba.
– Napravio je 1985. neviđeni spektakl! Doveo je u Zablaće više od 20 tada najpopularnijih pevača, među kojima su bili Snežana Đurišić, Zorica Marković, Ljuba Aličić, Šaban Šaulić, Šeki Turković, Rade Vučković, Radiša Urošević, Rade Jorović, Zoran Jovanović… Na koncertu je bilo više od 2.000 ljudi, a organizovana je i prijateljska utakmica veterana „Omladinca“ sa timom „Estrada“. Zaradili smo oko 9.000 tadašnjih maraka i isplatili sve dugove za radove na igralištu – sećaju se Žiko i Milan.
Srećko Jovović objavio je četiri LP i 11 malih ploča. Reči za pesmu „Nek me ne zaborave devojke sa Morave“ napisala je Mila Janković, komponovao je Predrag Negovanović. Naslovu ovog velikog hita kumovao je Bora Čorba… Na pesmi je sarađivao i Obren Pjevović… Na jednom od retkih Srećkovih TV snimaka, baš sa tog pobedničkog MESAM-a, Obren i Veljo Popović iz Tijanja su mu prateći vokali. Najpoznatije pesme, osim već pomenute, su: „Zabranjena ljubav“, „Anuška“, „Što si tužna, nevernice“ (sa orkestrom Spasojevci)… Jedan od velikih hitova je i „Vratiću se jednog dana“:
„Ja znam da na mene čeka,
Mog detinjstva plava reka
Polja cvetna od radosti
Stara ljubav iz mladosti
Ja znam da na mene čeka…“
V. Trtović
POKLON LJUBIŠE ŠUŠIĆA
Kao i većina seoskih klubova, i „Omladinac“ je već dugo u velikoj krizi, ne samo zbog finansija, već i igračkog kadra. Ali, nisu svi zaboravili zavičajni klub. Kako nam je ispričao Žiko Lazović, Ljubiša Šušić, igrač čačanskog „Borca“, a zatim OFK Beograda i banjalučkog „Borca“, koji je kasnije nastavio karijeru u inostranstvu, pre nekoliko dana došao je iz Austrije, gde sada živi i poklonio klubu 20 lopti i kompletnu opremu za kadete.
Celu reportažu možete pročitati u novom broju “Čačanskog glasa“
