Uprkos svim podsticajnim merama države, prošle godine je u Srbiji bilo 61.941 poljoprivredno gazdinstvo manje nego 2012. godine, odnosno njihov broj se smanjio čak za 9,9 odsto.
Ono što zabrinjava jeste što je, kako pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku, prosečna starost nosilaca poljoprivrednih gazdinstava 61 godina, dok je tek svaki četrnaesti mlađi od 40 godina.
Razlozi za ovako veliko smanjenje broja poljoprivrednih gazdinstava, prema mišljenju agroekonomskog analitičara Milana Prostrana, mogu biti dvojaki.
On podseća da je, prema popisu iz 2012, u Srbiji bilo oko 610.000 poljoprivrednih gazdinstava, među kojima su dominirala mala i srednja.
S druge strane, prema mišljenju agroekonomskog analitičara Branislava Gulana, broj poljoprivrednih gazdinstava opao je zbog loših uslova poslovanja.
– Poljoprivreda ima podršku samo u predizbornim kampanjama. Državne subvencije u Srbiji iznose 35 evra po hektaru, a u EU su od 500 do 900 evra po hektaru i mi nismo konkurentni ni u čemu. Naša proizvodnja po hektaru je 1.000 dolara, u Holandiji je 17.000 dolara, u Danskoj 14.000 dolara i mi ne možemo s njima da se merimo. Ljudi su shvatili da je bavljenje poljoprivredom neisplativo i odustaju. Zato nema zainteresovanih da se vrate na selo – smatra Gulan i dodaje da u 86 odsto sela opada broj stanovnika.
Izvor: Kurir
