РАДУЈМО СЕ И ВЕСЕЛИМО
Васкрс је највећи хришћански празник, јер означава Христову победу над смрћу. Тога дана је Исус Христ васкрсао, победио смрт и свим људима, даровао вечни живот. На Васкрс звоне сва црквена звона и у храмовима се пева: „Ово је дан који створи Господ, радујмо се и веселимо у њему“.
У нашем народу, као и у целом хришћанском свету, за овај празник је обичај даривања јајима. Јаје је симбол обнављања природе и живота, а васкршње црвено значи радост за оне који га дају и оне који га примају, подсећају етнолози.
Васкрс је дан Христовог васкрсења и увек пада у прву недељу после пуног месеца из пролећне равнодневнице, од 22. марта до 8. маја. Рано се устајало, облачило ново одело, умивало бацањем воде на лице, без трљања. Вода је рано доношена, а водоноша се морао умити на бунару. Обичај да се на Васкрс, па и Лазареву суботу и Ђурђевдан, полива водом, носи порекло из далеке предхришћанске старине. Посебна животна снага пробуђене вегетације на човека је преношена обичајем да се рано на Васкрс умива неначетом водом у коју су стављени црвено јаје, босиљак, дрен или коприва и здравац, кажу етнолози.
Васкршњи понедељак и Васкршњи уторак су други и трећи дан Васкрса, који су, такође, свечани.
У целокупним пролећним обичајима очигледно је поистовећивање човека са природом и култом вегетације, што је имало циљ да снагу и моћ озеленеле и оживеле природе пренесе на самог човека. Обреди пробуђене природе представљају шаролик и веома испреплетан комплекс паганских, прасловенских, словенских и наравно хришћанских елемената, подсећају етнолози. Али, за васкршње празнике, кажу, довољни су само љубав и вера.
Христос Васкрсе! Ваистину Васкрсе!
