„Критични камп у гостима“
У оквиру Филмског клуба Дома културе, од 25. до 27. марта, организован је „Критични камп у гостима“, пројекат „Филмкултуре“, удружења за едукацију у области аудиовизуелне културе, замишљен и покренут као бесплатна радионица филмске критике и критичког мишљења. Кратки „Критични камп“ у Чачку је интезивна тродневна радионица филмске критике, намењена средњошколцима од 15. до 18. година. Радионицу је водила Маша Сеничић, сценаристкиња и новинарка из Београда.
„Чачански глас“ je објавио филмску критику Ђорђа Новковића, ученика Гимназије у Чачку, насталу у оквиру тродневне радионице, са циљем афирмисања филмске критике и критичког мишљења код младих.
Роберт Швентке и ауторски преображај у филму “Капетан”
Пројекација филма: понедељак, 22. април, у оквиру Филмског фестивала Слободна Зона,
Уметничка галерија “Надежда Петровић“, почетак у 20 часова
Улаз бесплатан
Оригинални назив: Der Hauptmann; Интернационални назив: The Captain; Режија и сценарио: Роберт Швентке; Земља продукције: Немачка; Година: 2017; Улоге: Макс Хубахер, Милан Пешел, Фредерик Лау; Време трајања: 118’
Након дугогодишњег рада на комерцијалним биоскопским остварењима као што су Flight plan (2005), Divergent (2014) и Insurgent (2015) – који је премијерно приказан на 43. Фесту, немачки редитељ је кроз филм Капетан (2017) предочио причуо дезертеру Вилију Херолду (Макс Хубахер) који у последњим недељама II Светског рата присваја пронађену униформу високог чиновника и добија неслућену моћ и утицајност.
Узевши у обзир Швенткеова ранија остварења, приступ који је изабрао је благо речено неочекиван. Филм је готово у целости снимљен у црно-белој техници, осим једног кадра поља не у боји, у суштом контрасту са до тада виђеним призорима. Тиме се симболички пореде бујност природе и тмурност рата. Доминантни остатак филма је дакле црно-бео, а иако је у сагласју са историјском тачком приповедања, то никако није био примарни Швенткеов разлог да се одлучи за овакву естетику. Наиме, аутор је отишао знатно дубље јер на психолошком плану безбојност одражава хладноћу и немилосрдност главног јунака. Одлуку да се одрекне боја Швентке је надоместио поетичношћу композиције кадрова, са центром пажње на главном јунаку, који је обично у предњем плану, док су његови подређени занемарени у позадини. Примена широких планова у дубинским кадровима би врло могуће давала превише информација да је снимано у боји, тако да одабрана техника не скреће пажњу са сугестивне глуме психички видно нестабилних ликова. Осим тога, модерн остварење дугих кадрова без музике или гласа наратора је добар метод дочаравања мучности сцена ратних злочина. Швентке у томе не претерује, и туробност ублажује употребом несвакидашњих редитељских решења, као што је детаљ ретровизора у коме се види новоформирани капетан у тренутку свог менталног преображаја. Двојац Швентке-Балхаус (Флориан Балхаус, директор фотографије) одлично функционише у одабиру и дозирању поменутих елемената, тестварању јединственог визуелног утиска на гледаоца.
Низом неморалних чинова којиградирајудочарана је Вилијева заведеност моћи, асве до краја се чини да ће он проћи некажњено – што не би изненадило, ако се на уму има непредвидивост радње. Кроз целокупан ток филма Макс Хубахер одлично оживљава редитељеву визију лика, пре свега у бруталним призорима тираније, у којима војник заборавља границе људскости. Запажену улогу има и Милан Пешел, који тумачи Фројтага, Вилијевог најранијег сапутника и највернијег сарадника у Одреду Херолд.
Најзад, узевши у обзир изузетан сценарио, режију и фотографију, Швентке је у филмографију додао једно остварење које освежава листу сувопарних блокбастера, ослободивши свој уметнички инстикт и не обазирући се на питања којима се бави комерцијална филмска индустрија. Добитник Бифестове награде у Барију за најбољег редитеља (управо за Капетана), креативно се одразио најснажније у својој досадашњој каријери и снимио један од најзапаженијих уметничких филмова у 2017. години.
Ђорђе Новковић
