Слободан Николић је обавио јутарњу куповину и, иако време није било баш најлепше, изашао до парка да прелиста најновији број “Чачанског гласа“.
- “Глас“ су моји родитељи почели да читају још пре шест деценија. Они су ту навику пренели и на мене, тако да се са овим недељником дружим од детињства. Често је и мој отац Радојко* објављивао текстове у овом листу – објашњава Николић.
Слободан је професор српског језика и књижевности у Гимназији и зато новине чита на мало другачији начин од осталих.
- Мени су, због професије, на првом месту неговање лепе речи и правописа и за то могу да дам највишу оцену. Прво прочитам чланке везане за дешавања у култури, а онда на ред долазе и остале теме. Сви су они урађени са мером и види се да иза њих стоје прави професионалци који познају свој посао – каже Николић и додаје да је стицајем околности недавно боравио у кући оснивача овог листа Ђорђа Миловановића и јако му је жао што је она у доста лошем стању.
Пошто ове недеље има часове после подне могао је на миру да прочита овај број, а онда ће да се посвети својим ђацима.
*Радојко Николић је био књижевник, професор и педагог који се бавио проучавањем надгробних натписа и ликовних мотива на гробљима широм западне Србије. Из његових књига може много да се сазна о начину живота наших предака у периоду који је више од једног века иза нас.
В. Д.
