КВАЛИТЕТ ЖИВОТА ЗАВИСИ ОД ИНТЕНЗИТЕТА ЕМОЦИЈА
Урош Петровић је књижевник чија дела померају границе у савременој литератури за децу и младе. Аутор је многих књига и добитник бројних најпрестижнијих награда за књижевност за младе. Књиге су му објављиване у Италији, Мађарској, Румунији, Словенији, Северној Македонији, Чешкој и Грчкој, као и на енглеском језику. Аутор је романа фантастике, романа у загонеткама и загонетних прича. Осим из књижевности, добитник је и великог броја награда из области фотографије. Објављивао је приче, чланке, песме, илустрације и фотографије у већем броју летописа, дневних новина, часописа и антологија. Био је председник Менсе Србије, а оснивач је “Менсиног светског фото купа”. Коаутор је програма „НТЦ Систем учења“ и аутор концепта „Загонетна питања“, који подстичу развој функционалног знања и креативног начина размишљања. Гостује као предавач на факултетима, у школама и другим образовним установама, у земљи и иностранству. Аутор је и водитељ загонетних прича, учесник и члан култног серијала “Фазони и форе”, а подстицао је нацију на размишљање и у квизовима “Потера” и “Лавиринт”, оба на Јавном сервису РТС.
Његове књиге логичких загонетки тешко испуштају из руку и деца и одрасли, а наступи и дружења са читаоцима, нису само уобичајени књижевни сусрети, већ догађаји који инспиришу на нове идеје и решења, у послу и у животу. “Често говорим малишанима да не знам зашто је живот тако устројен, али је сасвим јасно да пут до свега што иоле вреди укључује и сразмерну количину напора, препрека и времена”, каже, поред осталог, у интервјуу за “Чачански глас” Урош Петровић. Читајући дела једног од најинтелигентнијих Срба открићете и многе животне поуке, међу којима је можда једна од најлепших да квалитет живота ипак зависи од интензитета емоција.
РАДОЗНАЛОСТ ЈЕ ИЗВОР ОГРОМНЕ ЕНЕРГИЈЕ
Шта Вас је мотивисало да почнете да пишете савремену литературу за децу и младе?
– Није било намерно. Делом је то несвесна последица огромног броја прочитаних страница, делом можда и један посебан тренутак током посете Београдском сајму књига, с почетка века.
Колико су данас актуелне књиге загонетног типа и шта је уствари њихов циљ?
– Сигуран сам да је загонетање много старије од појаве првог писма. Као што све старе игре нису настале случајно, већ из потребе за развојним покретима током одрастања, тако су и древне мозголомке брусиле људски ум и чиниле га моћнијим за рвање са новим изазовима. То загонетне приче очигледно чине и данас.
Шта Вас најчешће инспирише, како настају Ваше загонетке? Да ли је реч о тренуцима инспирације, или је могуће писати овакве књиге и по “наруџбини”?
– Можда се надахнуће за нову загонетку крије и у Вашем питању. Неке сам смислио током доколице у разним чекаоницама, неке су настајале дуго и намерно, уз приличан напор да се учине једноставним, квалитетним и логичним. Реч је о озбиљној, захтевној и сасвим посебној литерарној форми.
Како коментаришете огроман успех “Загонетних прича”, које су изазвале велику пажњу, не само деце, већ и одраслих?
– Како бих другачије коментарисао, осим ускликом радости?
Колико се деца и одрасли интересују за решавање загонетки, уопште за размишљање овог типа и како их мотивисати да вежбају мозак?
– Ако је нешто довољно занимљиво, подстакнуће људе да направе чуда. Неке од мојих загонетака остале су нерешене годинама, а елан читалаца за откривање одговора се не смањује, већ, насупрот томе, расте. Радозналост је извор огромне енергије.
Колико је решавање загонетки и мозгалица корисно за дечији ум?
– Очигледно је да се уз њих најуспешније бруси. Постоји и доста научних радова о томе, али и лаичко промишљање уз мало логике јасно наводи на неминовну драгоценост решавања мозгалица за свачији, а поготово дечији ум.
Доста времена проводите и у камповима за децу. Какве им поруке преносите?
– Волим да те поруке не буду буквално саопштене, најбоље је када их понесу као слепе путнике, као тајно, чак и њиховој свести скривено, наслеђе са кампа. У серијалу “Загонетне приче”, уз свако решење се увек налази и нека животна поука. Сигуран сам да деца и њихов одјек понесу са собом, макар у траговима.
На које још начине родитељ може да стимулише своје дете да развија интелектуалне способности?
– Туђа искуства о свему, па и о родитељству, нису никада била доступнија него данас, само је потребно бити свестан тога, помало радознао и имати приступ интернету. Све што бих овде написао није ни милионити део онога што о томе може да се нађе на тој неуронској мрежи човечанства. Наравно, да посебно препоручујем све у оквиру “НТЦ Система учења”, чији сам коаутор. Да ово питање не остане без бар једног конкретног савета, нека буде овај: Родитељи би требало да дају деци прилику да слободно истражују свет око себе, уз неуклањање извесних драгоцених препрека да то чине.
Колико је важно да деца читају и како родитељи могу да подстакну своје малишане?
– Само од раног читања зависи трећина успеха у школовању и животу. Претходна реченица је доказана резултатима три независна истраживања у три различите државе. Јасно је да као последица раног читања долази вештина са речима, самим тим и већа храброст и самопоуздање при вербалном изражавању, а то је велика предност за читав живот. Стиче се или се заувек пропушта са свега неколико навршених година живота.
Како сте Ви заволели књиге? Ко су Ваши “инспиратори” и шта данас волите да читате?
– Морам да признам да је постојао и занимљиви мост ка књигама – били су то стрипови. Био сам опседнут конзумирањем тог драгоценог штива са сликама и речима. Поред њих, били су ту и неизбежни Ршум, Карл Мај, Џек Лондон, потом Толкин и Хемингвеј. Данас читам разнолику литературу, од путописа и популарне науке, преко савремених Скандинаваца и Јапанаца, до класика.
Н. Р.
(Цео интервју у последњем броју „Гласа)
