КРИТИЧНИ КАМП У ГОСТИМА
КРИТИЧКО КНАП
У оквиру Филмског клуба Дома културе од 25. до 27. марта, организован је КРИТИЧНИ КАМП У ГОСТИМА, пројекат “Филмкултуре”, удружења за едукацију у области аудиовизуелне културе, замишљен и покренут као бесплатна радионица филмске критике и критичког мишљења. Кратки Критички камп у Чачку је интезивна тродневна радионица филмске критике, намењена средњошколцима од 15 до 18 година. Радионицу је водила Маша Сеничић, сценаристкиња и новинарка из Београда.
Критични камп је настао као радионица пре две године (пројекат је подржало Министарство културе информисања Републике Србије), као програм на малом фестивалу БАШТА ФЕСТУ, као сазнање чланова окупљених око Удружења “Филмкултура”, који су схватили да им управо то недостаје, након више филмских радионица, попут оне “Како снимити филм”, коју је у Чачку организовала Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ и препознали су да су им средњошколци критична, циљна група и да им управо критичко мишљење недостаје, као и аналитички приступ филму. Прва радионица је организована 2017. године као пилот програм, све је било засновано на ентузијазму и идеја је била да се привуку средњошколци из читаве Сбије. У Чачку је, по речима Маше Сеничић, организована испостава “Критичног кампа – кампа у гостима”, једна брза, кнап радионица, која предочава принципе, методологију, приступ рада радионице која се одржава генерацијски, паралелно.
– Ми бирамо да радимо са средњошколцима зато што не желимо да утичемо на филмске професионалце, на људе образоване у области филма, већ да код деце на време стварамо критички однос према садржају који конзумирају, зато што они несумњиво много конзумирају аудиовизуелног садржаја – ју тјуб, друштвене мреже, ТВ серије, не само филмови и да им радионице пруже основну дозу медијске писмености да могу да процене и квалитет садржаја и његово значење, контекстуално, симболичко – истакла је сценаристкиња Маша Сеничић, објашњавајући принципе рада и циљеве радионице “Критични камп у гостима”.
Циљ радионице није да направи „армију“ малих критичара, него да направи армију деце која промишљају филм и друге аудиовизуелне садржаје.
– У Чачку сам радила са две групе, са једном из Гимназије и једном групом из Прехрамбено – угоститељске школе и види се велика разлика у њиховом приступу. То не зависи од школског система, него од личног анагажовања и ентузијазма професора који са њима раде. Види се да је гимназијска група имала неку врсту искуства са таквим приступом. Они гледају доста филмове, серије, разноврстан садржај, од Макавејева до старих руских филмова, све до најновијих „оскароваца“ и ја сам поприлично импресионирана њиховом спремношћу да гледају најразличитије ствари и до којих нису случајно дошли, већ су морали стварно да се посвете оном што желе да гледају. У Прерхрамбено – угоститељској школи нису толико усмерени и више су посвећени гледању серија и веома је занимљиво што се у обе групе ради о деци која долазе са различите полазне тачке, којима је језик другачији и који се разликују по томе које вредности стављају у први план, а радионица им свима пружа да уоквире стечено знање које нису знали како да назову – истакла је Маша Сеничић, менторка “Критичног кампа у гостима”.
– Структура радионице је направљена тако да је прво на реду упознавање, разговор о претходном знању и афинитетима свих чланова групе, у овом случају њих петоро из Гимназије и троје из Прехрамбено – угоститељске школе. Следе кратке вежбе, потребно је одредити тему, радњу неког филма, или да издвоје прецизне придеве, то је све потребно за даљи ток дискусије. Кратке вежбе су доста продуктивне. Првог дана полазници радионице су се упознавали са историјатом филмским, гледали су се кратки култни филмови на основу којих се говорило шта једна критика мора да садржи, шта садржи озбиљна анализа филма, шта је стил, а шта филмски наратив, шта је приповедање, а шта посебни филмски сегменти. То су све ствари које полазници наслућују, али не умеју да именују. Након уводног дела, полазници су имали прилику и да виде два ауторска филма новије продукције “Капетан” и “О телу и души”, а уследило је и писање критика одгледаних филмова, то је главни део радионице. Пише се пола сата, а онда међусобно коментаришу написано. Идеја је да се све не заврши на овоме и да полазници ове радионице пишу и критичке приказе одгледаних филома са наредне “Аниманиме”, међународног фестивала анимираног филма.
Д. Д.
Маша Сеничић је завршила драматургију на Факалтету драмских уметности, где је и магистрирала на теорији филма и са студентима је радила на овом предмету, а тренутно је на докторским студијама. Удружење “Филмкултура”, које постоји од 2013. године, окупља филмске раднике, ентузијасте, њих шест, комплетна филмска екипа (продуценти, редитељ, монтажер, сниматељ и сценариста) и настало је са идејом да обнови рад Београдског кино клуба, као места где би се филмаши окупљали, али и стварали своје филмове, али се од тога одустало када су схватили да је од тога важније радити на медијској едукацији и да би идеално било да филм једног дана буде и предмет у нашим школама.
