„СРПСКА ПРИЧА“ МАЈОРА АЛЕКСАНДРА М. МИЛОШЕВИЋА
– Умро је у стотој години као емигрант у Канади и по изричитој жељи сахрањен је у родном Саранову. – Титов режим га није ничим теретио, а ипак је читав живот провео у емиграцији. – Његови мемоари су историјски извор првог реда, непосредно сведочанство о проласку наше војске кроз Босну 1944/45.
Друго издање мемоарске књиге „Српска прича – Сећања из рата и револуције 1941-1945“ Александра М. Милошевића, мајора српске војске у Отаџбини, коју је приредио историчар Немања Девић, представљено је у петак, 8. марта, у Међуопштинском историјском архиву. Књигу је у библиотеци „Сабирник“ објавио „Службени гласник“ из Београда, проглашен 2018. за издавача године у Црној Гори и Србији. Пред чачанском публиком континуирано се налазе издања која као уредник у „Службеном гласнику“ потписује историчар Бирисав Челиковић, поред кога су у представљању књиге учествовали и др Милош Тимотијевић, један од рецензената, Горан Давидовић, архивски саветник, др Владимир Димитријевић, историчар књижевности и Немања Девић, истраживач сарадник Института за савремену историју у Београду. Рецензију књиге су потписали др Коста Николић, др Бојан Димитријевић и др Милош Тимотијевић. Професионалне биографије учесника програма представила је у својству домаћина Лела Павловић, директорка Међуопштинског историјског архива.
И сама историчар, Лела Павловић је предочила садржај књиге коју чини неколико целина: на почетку је реч приређивача Немање Девића, следи биографија Александра М. Милошевића подељена у два дела. Први обухвата период од рођења 1910. до завршетка Другог светског рата, а други део од 1945. до 2009. када је преминуо. Следе прилози: у првом мајор Милошевић прича о својим саборцима, док у другом прилогу доноси студиозно разматрање поводом 45. годишњице Равногорског покрета и четрдесетогодишњице смрти Драже Михаиловића. Трећи прилог је из пера приређивача Немање Девића, а односи се на хронологију живота и рада Александра Милошевића. Поред бројних и аутентичних фотографија, штампана је и Мапа кретања ЈВУО кроз Босну 1944-45, од Шумадије до Зеленгоре, коју је у емиграцији израдио мајор Александар М. Милошевић.
КО ЈЕ БИО АЛЕКСАНДАР М. МИЛОШЕВИЋ?
Мајор Александар М. Милошевић је рођен на Видовдан 1910. у селу Сараново код Раче Крагујевачке у Шумадији. Био је један од најбоље рангираних питомаца Војне академије у Београду у својој класи 1930. година, након чега је 1939. добио службу у Призрену. Борио се у Априлском рату и, потом, био командант Југословенске војске у Отаџбини у Шумадији (Лепеничког одреда, па бригаде, пука 2. Шумадијског корпуса и Западно-моравске групе корпуса). Био је, између осталог, надлежан и за евакуацију савезничких пилота из Прањана августа 1944. Занимљиво је да је био једини високо рангирани командант из редова покрета генерала Михаиловића који од комуниста није оптужен за ратне злочине, нити за колаборацију. Уз свог команданта пролази целу „Босанску голготу“, о чему води и дневник. Када је војска генерала Михаиловића доживела пораз и војни слом, Александар Милошевић је наставио борбу: до јуна 1946. илегално је деловао у Шумадији, а онда емигрирао – најпре у Грчку, па у Италију, Немачку и коначно, 1949. у Канаду. Преминуо је новембра 2009. у стотој години, и по изричитој жељи сахрањен је у родном селу Саранову.
ЧЕЛИКОВИЋ: НЕМА КОМПРОМИСА СА ИСТИНОМ
-Преседан је да је ова књига Немање Девића, који припада најмлађој генерацији српских историчара, објављена августа 2018, распродата за два месеца, тако да је „Службени гласник“, који је објавио више од 40 наслова на тему историје Другог светског рата, није имао на Београдском сајму књига. И друго издање је на измаку. Ово је велики истраживачки рад који је Немања морао да реконструише и надогради. Због књига које осветљавају улогу Југословенске војске у Отаџбини и њених појеиднаца, често нам пребацују „ви историчари договорите се шта је истина“. Око истине се не договара, истина може бити само једна и ми у „Службеном гласнуку“ стојимо на позицији да нема компромиса са истином. Постоји потреба и већинска жеља да се до истине, која је због идеологије победника била скрајнута, дође и верујем да смо на правом путу. Ово је књига која говори о животу честитог Србина у прошлости, шумадисјког сељака, поштена и непристрасна, у којој се аутор критички односи и према себи – рекао је поред осталог Борисав Челиковић.
Зорица Лешовић Станојевић
