МАЈКА ПРОТИВ СИСТЕМА
О филму „Шавови“, Мирослава Терзића, приказаном 18. и 19. марта
Редитељ Мирослав Терзић је након свог запаженог филмског првенца „Устаничка улица“, чекао пуних седам година до новог филма и новог изазова, исплатило се. Драма готово пет стотина породица у Србији које и дан данас трагају за својом децом за коју сумњају да су лажно проглашена мртвима након рођења, а онда продата. Многе мајке су тако преварене, породице уништене, само једна од њих је београдска кројачица Дринка Радоњић, по чијој истинитој причи је филм урађен. Одличан сценарио за филм написала је Елма Татарагић.
Дринка је у филму постала Ана (фантастична Снежана Богдановић, после дуже паузе поново на филму), која 18 година упорно трага за својим сином, који је одмах након рођења проглашен мртвим. Мајка не верује систему, ни свим могућим институцијама, она наставља своју потрагу, она верује да је њено дете живо, да је ту негде, да расте, да живи. Њена упорност и мир који уз то иде, пригушеност осећаја је задивљујућа. Терзић то прати сведеним, минималистичким филмским средствима. Филм је намерно успорен, да би гледаоци могли да осете, да препознају, да се саживе са свим оним што испуњава једну несрећну мајку, која има скроман живот, породицу, свој посао кројачице. Али, то није довољно мајци која хоће само једно – ИСТИНУ. Она зна да други лажу, да крију, да истину гурају под тепих, да су многи, а и они у институцијама система у овом злочину повезани, да су „ударили“ на најсветије, на материнство, на људску потребу да се зна истина о беби која је здраво рођена, а онда напрасно проглашена мртвом, након чега су уследили мрак и ћутање. Анини дани су спори, испуњени једноставним дужностима, она у свом болу и поред једноставних породичних обавеза, као да занемарује своју породицу, која јој пребацује да је опседнута немогућом мисијом и да треба да се помири са судбином, прихвати живот какав јесте и посвети се најближима. Одлична у улози ћеке Јована Стојиљковић, уз такође добре и убедљиве Весну Тривалић (Анина сестра) и Марка Баћовића (Анин муж).
СПАЈАЊЕ НЕСПОЈИВОГ
Ана у својој радњи, али и животу, спаја неспојиво, кроји, пара, склапа, а најзад некако и долази на траг који у потпуности не открива мистерију, али ипак је ипак довољан за напаћену мајчину душу. И ту је редитељ био дискретан, није претеривао у новооткривеном, није све разјашњавао до краја, зато што конце живота није лако размрсити.
Најзад смо добили филм који говори на једноставан, искрен начин о једној теми која боли и тишти многе породице у Србији, где још ни један случај није разрешен до краја. Можда ће овај филм помоћи да се ствари покрену. Редитељ Терзић је успео да заокружи и споји све шавове ове филмске приче, потресну и емотивну судбину једне мајке, једну друштвену мистерију, обележену озбиљним криминалним радњама многих особа у ланцу трговине бебама. Све је то урађено са мером, као једна савршено скројена хаљина, нема вишкова, све је ту и све се уклапа. Одличан сценарио, фантастична и уверљива глума Снежане Богдановић и других актера приче, да не заборавимо Драгану Варагић, такође после дуже паузе поново на филму, али и млађаног и све бољег Павла Чемерикића у улози Аниног „сина“. Терзић „камером“ изузетног сниматеља Дамјана Радовановића, просто уме да „уђе“ у Анину душу. Ми гледајући осећамо како она мисли, осећа. Целокупну атмосферу Београда видимо и препознајемо на један посебан начин захваљујући одличној фотографији и камери, једнако доброј и у екстеријеру и ентеријеру, фантастична ликовност и суптилни артизам. Све у овом филму ферцера како треба, добили смо једно од најзаокруженијих филмских остварења са ових простора у последњих петнаестак година, а можда и више. Снежана Богдановић је остварила једну од најпотреснијих и најбољих женских улога одиграних у српском и некад југословенском филму, попут оних у „Петријином венцу“, „Оцу на службеном путу“, „Кудузу“.
Браво! Посета солидна, мада далеко од оне која прати нове српске хит филмове.
Д. Д.
