О роману Ање Мијовић „Отпадници – Случај први“, који би ускоро требало да буде преточен у ТВ серију
ДРУШТВО ОДБАЧЕНИХ
Прошлог петка је у кафеу „Момент“ представљен један од најинтригантнијих романа прошлогодишње књижевне продукције, књига првенац, београдске списатељице и драматург Ање Мијовић „Отпадници – Случај први“ (Ammonite, Београд, 2018).
„Отпадници“ су настали прво као сценарио за крими-трилер серију, који нажалост није реализован. Ауторка Ања Мијовић, драматург по образовању, врло вешто је текст „пребацила“ у формат романа и попунила огромну празнину на домаћој књижевној сцени, где крими-трилер романа нема уопште. Ању не издваја само особени жанр, који има своја правила, које ауторка са једне стране поштује, али и уноси и нешто не тако уобичајено за ову поприлично окошталу и веома популарну форму. Свет Ањиних јунака, отпадника од друштва и система, је свет у коме се слабији газе без милости, то је лице нашег наличја, свет зла и изопачености, али и време и место у коме се зло може победити само саосећањем за жртве насиља, солидарношћу и разумевањем. Наиме, користећи оквире жанр романа, Мијовићка улази у један свет већини мало познат, али који је ту поред нас и све његове грозоте се дешавају људима који нас окружују.
НАСИЉЕ У СТВАРНОМ И У САЈБЕР СВЕТУ
„Отпадници“ почињу са три кратке приче у различитом времену и простору из којих касније можемо схватити да насиља, оног суровог и сировог у породици, школи, свратишту, домовима за незбринуту децу, није нико поштеђен и да ће многима на овај или онај начин одредити живот, чак и „див јунацима“ ове приче. У Ањином роману нема много описа, све је сведено на јасне и кратке дијалоге. Ритмичност и динамика приче су постигнути вештим средствима, свака ситуација, дешавање је обележено конкретним временом у ком се дешава и тачним местом. Радња је тако приближена реалном времену, а узбуђење вас не напушта од прве до последње странице. Све се дешава у нека непуна три месеца, а догађаје пратимо готово из минута у минут на бројним београдским локацијама, али и широм Србије. Књига је читљива, потпуна разумљива и без сувишних егзибиција. То је свет насиља и перверзије сваке врсте, насиље у породици, вршњачко насиље, педофилија, дечја порнографија, свет мрака који се из стварности преноси у сајбер свет и шири интернетом на разне начине. У овом роману су отпадници сви и жртве, које то постају, зато што су их одбацили –продали, породица, друштво, али и насилници и џелати, који отпадници постају због самог свог избора зла и настраности, као животног опредељења и онда када нису обични преступници, већ угледне личности – политичари, полицајци и бизнисмени. И на крају, у одбачене спадају и наши „див јунаци“ – полицијски инспектори тек формираног тзв. Сајбер одељења, Урош и Андреј, који су због своје „шарене“ прошлости одређени да се баве високотехнолошким криминалом који је све присутнији код нас и који угрожава безбедност многих, а посебно деце и младих на интернету.
БОРБА ДОБРА И ЗЛА
Као и у сваком крими трилеру, суочавамо се са онима који су зли и покварени и онима који то њихово зло треба да зауставе. Ана Мијовић то не описује типично за један жанр и зато се „Отпадници“ издвајају, пре свега по добро извајаним ликовима, које готово можете да опипате, то су људи од крви и меса, са врлинама и манама. Ауторку краси и издваја нека врста нежности, осећајности и разумевања, пре свега за главне ликове и носиоце приче – Уроша и Андреја, али и не само за њих, већ и за жртве насиља, који су се у гадним ситуацијама нашли, не својом вољом, већ и због немоћи друштва да на прави и одговоран начин решава своје бројне проблеме. Урош и Андреј нису типични полицајци, далеко од тога. Због своје нетипичности –тврдоглавости, пргавости, самовоље, истинољубивости и потребе за правдом су и доспели у положај некакве професионалне скрајнутости, мада током времена они постају неопходни и неизбежни за решавање ситуација са којима мало ко жели да се ухвати у коштац. О њима се тешко може говорити у некаквим клишеима, за њих добро, одговорност, солидарност, жртва, правда, истина, нису некакве апстракције и узвишени идеали, они се за то боре сваким атомом своје снаге и последњом капи крви, уз пут правећи и грешке и глупости, кршећи правила, али ипак успевајући да се обрачунају са људима и појавама од којих сви ми окрећемо главу, скривамо поглед. У њиховим животима је пуно пораза, али зато оне мале победе и тријумфи над злом и неправдом сјаје величанственом светлошћу која макар на тренутак обасја свет мрака и уништене и поражене људскости.
Ања Мијовић се на свој особени начин бори за добро, тако што озбиљне друштвене теме, попут насиља у породици, угрожене безбедности деце на интернету и друштвеним мрежама, дечје порнографије, педофилије, проговара отворено, са разумом, саосећањем тако да не плаши, не згражава никог, не бира намерно морбидне и скаредне сцене, већ жели да пробуди емпатију, али и покрене људе на акцију, не само да се диве храбрости других, него и да сами постану храбри и да се боре за једно праведније и боље друштво са мање насиља. Ауторка је успела да у свему томе не буде и претенциозна, да не прецењује значај који има књижевност у савременом друштву, али и да покаже велику љубав коју носи за обичне –необичне људе који су постали отпадници у друштву најчешће не својом кривицом. Својим читаоцима Ања нуди и забаву и утеху, оно што на крају крајева уметност и књижевност може да понуди, али и трачак наде да ће се код других временом пробудити потреба за правдом и саосећањем и да ћемо коначно почети да примећеујемо несрећу и проблеме других, не видећи само себе као најнесрећније и најусамљеније људе на свету. Многи су у овом нашем друштву били или су још увек жртве различитих облика насиља, на нама је да баш због тога не жмуримо пред насиљем и да не мислимо да све лоше што се догађа негде далеко, већ је зло ту поред нас, у нашој непосредној близини и тиче се свих нас.
Препорука за читање, од срца. И једна добра вест, „Отпадници“ ће ипак веома скоро постати ТВ серија, а режираће је један од наших најпознатијих редитеља и учествоваће велики број глумаца из Србије и региона.
Душан Даријевић
