Изложба чачанске сликарке Иване Кнежевић
СВЕДОЦИ СВАКОДНЕВИЦЕ
У кафеу “Момент”, који се налази у кући др Драгише Мишовића у истоименој улици, на броју 43, од 22. фебруара изложен je избор из серије слика ”Кроз прелом – свет са стране” наше суграђанке Иване Кнежевић.
Песникиња из Чачка Ивана Пајић је, уз Дејана Славковића, аутора текста за каталог, иницијатора изложбе и главна спона између уметнице и власника “Момента” Сретена Бошковића.
– Слике Иване Кнежевић изгледају као сведоци свакодневице. Наиме, неко од њихових посматрача је осетио погледе стилизованог дрвећа, чије боје зову на какав – такав отпоздрав, и одазвао се изазову и позиву виђеног, пружио поглед И запамтио Зору, Јутро, Јесењи пад, Минимализам зиме, Шуму, Златни диптих, Рађање златног реглекса, Освит града, Пинк лето, Пролеће, испод њега и, на још једном зиду, заједно Дан и Ноћ. Лепо их је видети заједно. Лепо их је гледати у различито доба, при различитој светлости. Лепо је видети зидове са којих нешто посматра оне кадре да виде. Добро је да ће до краја марта у кафеу “Момент” трајати изложба слика “Кроз прелом” – истакла је Ивана Пајић, иницијатор изложбе, на најбољи могући начин појашњавајући сликарску поетику Иване кнежевић.
СВЕТ СА СТРАНЕ
У изузетној атмосфери, уз експлозију боја на зидовима “Момента”, о свом уметничком раду за “Чачански глас” говорила је Ивана Кнежевић. Она истиче да је Ивана Пајић била идејни творац читаве замисли и да ју је убедила да радови добро “стоје” у једном оваквом простору. Ово је уметници осма самостална изложба, а по други пут, након изложбе у кафеу “Бети Форд”, Скадарлија, Београд, у једном простору који није галеријски.
-Моји радови су комбиноване технике које имају пуно различитих текстура и рефлексија и кад радим, трудим се да та текстура и рефлексија у просторима, као што су кафићи, добију прави значај. У овим просторима светло је најчешће пригушено и онда контрастни делови на сликама буду пуно бољи и интересантнији. У галеријском простору слике су изложене на класичан начин, а у алтернативним, попут кафеа, слике интересантног колорита постају живље, а контрасти и рефлексије буду бољи – истакла је уметница, објашњавајући различите концепције представљања свог уметничког рата.
УМЕТНИЧКИ РУКОПИС
Ивана је саму себе дуго припремала за проналажење свог уметничког рукописа, није се дуго усуђивала да самостално излаже, зато што никад није имала комплетну изложбу припремљену до краја.
– Последњих година сам пронашла свој колорит и рукопис онда је то кренуло и број слика се увећавао И то је трајало до краја прошле године, а онда сам стала и почела сам да радим нешто сасвим дугачије, мотиви и теме су другачији – објашњава свој уметнички пређени пут Ивана Кнежевић.
Уметница жели да у својим радовима симболистички прикаже дрвеће и да сав тај свет види мало природније него што јесте. На радовима нема силуета људи, али свако дрво има по неко око. Ивана истиче да ју је дрвеће на сликама уобличило у један геометријски цртеж, где може И колористички да се изрази. Није све тако почело, први радови су били ипак другачији – портрети, актови, али њих је радила на подлогама које нису довољно трајне и долазила је у ситуацију да радове из тог разлога не може да заврши. Мењала је медијуме рада и подлоге у свом истраживању, а геометрија је као израз била најприкладнија за њене радове.
– Моје крошње су моји почетни кругови од којих почињем и који се касније развијају, а некад постају и неки други облици из тих крошњи – истиче уметница која радо користи у раду клирит, жицу И стакло.
Док ради у свом атељеу, у близини Градског парка, присутна је и музика која Ивану инспирише и омогућава јој да види кроз боје. Импресионизам, експресионизам, као и сликарство Шилеа и Климта, за Кнежевићеву су синоними за квалитет у ликовној уметности И трајна инспирација и узор, нешто што се бескрајно воли.
ОБРАЗОВАЊЕ
И поред тога што је у Нишу завршила средњу уметничку школу, смер графичар дизајна, а касније и дипломирала дизајн ентеријера, за њу је ово занимање остало само велика љубав којом се активно не бави, више слика и бави се педагошким радом. Ивана истиче да је имала сјајне професоре зидног сликарства и да много воли да ради мурале и графите и нада се да ће ускоро остварити неки већи пројекат.
– Сваки зид је добар, само ако на њему стоји нешто јако вредно, макар слика или неки детаљ – истиче тридесетпетогодишња уметница, која наглашава да ће следећа серија слика бити на стаклу. Још увек није пронашла најпрактичнији начин како да их изложи и да може то технички да изведе. Ивана најшире могуће приступа сликарству и покушава свуда да га примени И заокружи.
Уметнички пут Иване Кнежевић је био дуг и веома трновит. Све је почело са Уметничком школом у Нишу и само најлепше успомене је везују за доба школовања. Професори сликања и црртања, Славица Ердељановић Цурк и Братислав Пашић, као и многе њихове колеге део су незаборавног искуства из Иванине ране младости. Професори су у старту давали велику слободу и широку основу својим ученицима, технолошки их усавршавали и помагали сугестијама. Након средње школе, Ивана је “упала” међу самофинансирајуће студенте на нишком факултету, али је у бесу је подигла документа и покушала у Београду да упише плакат. Ситуација се поновила, неко време студирала је машинство. И коначно, поново Ниш, Факултет хуманистичких наука, где је уз рад студирала и дипломирала на дизајну ентеријера.
Занимљиво је да је и Иванин рођени брат Иван Стојковић, успешни млади уметник, који је такође своје школовање започео у Нишу, а онда наставио на Факултету примењених уметности у Београду, где је завршио анимацију, у класи професора Растка Ћирића и своје радове презентује широм Европе.
Душан Даријевић
