G.Milanovac

Изложба „Поглед изблиза. Атеље Паје Јовановића“ отворена у Музеју рудничко-таковског краја

Изложба „Поглед изблиза. Атеље Паје Јовановића“ отворена у Музеју рудничко-таковског краја

О значају и ексклузивности представљених уметничких дела и предмета који су припадали великом српском, светски признатом академском сликару Паји Јовановићу говорили су кустос Музеја града Београда Исидора Савић, која је и аутор поставке, директорка Музеја града Београда Јелена Медаковић и директор милановачког Музеја Александар Марушић.
Аутор изложбе Исидора Савић, чија је идеја била да оживи ентеријер и евоцира атмосферу бечког атељеа нашег чувеног сликара, истакла је основне одлике његовог стваралаштва, од оријенталне фазе када је сликао балканске, кавкаске и северноафричке пределе и народе, преко великих државних поруџбина – историјских композиција попут Сеобе Срба, Таковског устанка и Проглашења Душановог законика (која се може видети на изложби), до мајсторских домета портретног сликарства. Павле Паја Јовановић (1859, Вршац – 1957, Беч) је своју седам деценија дугу каријеру, пропраћену опсежним опусом у који се убраја више од хиљаду остварења, формирао на бечком искуству, учећи код угледних професора Кристијана Грипенкерла и Леополда Карла Милера.
Ауторка је потом сликовито описала бечки атеље Паје Јовановића, који је био опремљен у духу историзма, украшен сликама, скупоценим намештајем и мноштвом реквизита и алатки, са балконом пуним растиња као правим вртом у сред градске вреве. Био је то простор у коме је уметник некада интимно сањарио о лепоти, сликајући наго тело своје супруге Муни, потом место у коме су модели позирали у оријенталним костимима, наоружани кубурама и сечивима, али и простор пријема и сусрета са пријатељима и сликарима.
Поред слика и припремних скица, палета и сликарског прибора, посебну чар реконструисаној уметничкој радионици дају материјалне успомене из сликаревих студентских дана, као што су индекс, бројне дипломе и награде стечене током дугогодишње каријере.
Изложба се може погледати до 11. марта 2019. године у Галерији Музеја у Синђелићевој улици бр. 7.

Извор: Музеј рудничко-таковског краја

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.