Стипендије додељује Министарство иностраних послова Велике Британије
Темељан и благовремен. Последњих неколико година, такав је био научни успон двадесетшестогодишњег Ђорђа Бојовића. Ако бисмо спортским речником описали добијање стипендије за Лондонску школу економије и политичких наука, могли бисмо да истакнемо да му је припала у конкуренцији од 1.500 кандидата из више од 100 земаља. Већина заинтересованих да наставе школовање на једном од најпрестижнијих факултета друштвених наука у свету успешно су завршили основне или мастер студије. Али, Британци су доделили свега 40 стипендија. Међу њима је и Чачанин Ђорђе. Као да је освојио златну медаљу.
Уствари, њега би требало ословљавати – магистар Бојовић. На Лондонској школи економије и политичких наука стећи ће звање доктора наука.
– Британска Влада стипендира студенте из земаља које нису чланице Европске уније. Ја сам правник и на први поглед је необично како сам доспео у школу у којој су економија и политика примарне. Тај факултет је други у свету у рангу друштвених наука и нуди мултидисциплинарни приступ. Врло је такмичарски, омогућава студентима да слушају и одржавају предавања. Требало би поменути да су врло често предавачи најпознатији светски академици, професори, политичари. Недавно су гостовали Алексис Ципрас, премијер Грчке и Коен Ленертс, председник Европског суда правде у Луксембургу. Лондонска школа економије нам и то омогућава, као ретко која образовна институција у свету. Студенти долазе из свих земаља, права је космополитска заједница, што бисмо могли да кажемо и за Лондон – објашњава Ђорђе.
Његова специјалност је европско право. Али, да кренемо редом. Пре три године је завршио права, као један од најбољих студената. За тај успех наградили су га Универзитет у Београду и Правни факултет. Још на студијама је учествовао у пројекту примене стандарда правичног суђења у правосудном систему Србије. Потом је уследило праћење процеса за ратне злочине и у Хашком трибуналу… Постао је програмски директор Европског антирасистичког покрета у Паризу, где је седиште те међународне организације. На Европском колеџу у белгијском Брижу магистрирао је европско право.
ПРЕДНОСТ ОБРАЗОВАЊА У БРИТАНИЈИ
Ђорђе је у Лондону четири месеца, сасвим довољно да уочи предности британског система образовања. Има довољно академског искуства и да га упореди са школством у Србији и другим европским земљама.
– Изазовно и стимулативно. Британски систем образовања је један од најбољих у свету. Студентима је омогућено да широко и критички размишљају. Велика предност је интеракција између професора и студената. Код нас слушамо предавања, хватамо белешке, а онда учимо за испит. У Британији је сасвим другачије. Морамо да дођемо спремни на предавања, прихватамо научне чињнице, али и о њима можемо критички да разговарамо. Важно је створити праве мислиоце и интелектуалца за 21. век, који ће моћи да примени своје знање – сматра Ђорђе. Код нас је другачије и сваки млади човек који би хтео да стекне шира знања и ухвати корак са савременим светом, прилично је препуштен себи. Да не помињемо и остале нус појаве које бацају сенку на наш образовни систем, попут купљених диплома или неспремности студената за рад после завршетка факултета.
ПРАВИ ОДЈЕК НАУЧНОГ РАДА
У низу објављених научних и истраживачких радова мр Ђорђа Бојовића је и најновија студија ”Споразум о свеобухватној нормализацији односа Србије и Косова”. Садржи политичку и правну анализу. Политичким проблемима бавио се Никола Буразер, а Ђорђе правним. Публикација је написана на енглеском језику и пре две седмице је представљена у Београду. Биће преведена на српски и албански језик.
– Сазнали смо да су је прихватили владини тимови Косова и Србије. Одјекнула је тамо где је и требало. У студији су садржане препоруке о томе шта би све тај споразум морао да садржи, у складу са уставним и законским овлашћењима – наводи Ђорђе.
Његова искуства рада и студирања у Француској, Белгији, Великој Британији за тренутак могу да нас одведу у Европу. Брисел полако постаје светски центар, Париз је слободан и ”неукротив”, али диван, Лондон уређен и изузетно уредан. Белгијанци су слични Немцима, предани су раду и дисциплини. Сви су посвећени традицији и прате савремена правце. Ђорђе напомиње и да су у Британији свим грађанима и туристима доступне националне културне установе. Посетиоци не плаћају улазнице, а доступни су им и водичи…
Јасно и сликовито. Таква су Ђорђева објашњења на сваку тему за коју га упитате. На први поглед је уочљиво да је отворен и лако склапа пријатељства. Тренутно је на распусту и божићне и новогодишње празнике ће провести са породицом у Чачку.
И после доктората, највероватније ће наставити академски рад. О Ђорђу Бојовићу и осталим успешним младим научницима још ће писати и ”Чачански глас”, готово сигурно. Они су као успешни спортисти, навикли смо да увек доносе медаље.