О ПРОБЛЕМИМА, ИЗАЗОВИМА, ПРАВИМА, РАЊИВОСТИ САМОХРАНИХ МАЈКИ
У организацији Удружења „Ларис“ из Чачка, у понедељак, 24. децембра, у сали Градског већа, одржани су конференција за медије и округли сто на коме је представљен пројекат „Самохрана мајка – имам и ја права!“ Овај програм спроводи Удружење “Ларис”, у оквиру пројекта “Јачање родне једнакости и положаја самохраних мајки на тржишту рада у Србији”, који реализује Фондација “Ана и Владе Дивац”, у партнерству са Центром за достојанствен рад и уз подршку Европске уније, као део програма Европски инструмент за демократију и људска права (EIDHR), а суфинансира Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом.
Истраживање о положају самохраних родитеља на тржишту рада у Србији, које је урадила Фондација “Ана и Владе Дивац”, указује на ниску стопу запослености међу самохраним мајкама, као и чињеницу да велики број породица где један родитељ брине о деци живи испод доње линије сиромаштва. Самохране мајке имају отежан приступ тржишту рада, а као разлог за то често се наводи потешкоћа у усклађивању приватног и пословног живота. Самохране мајке имају мање плате и чешће раде на уговорима о привременим и повременим пословима. Проблеми су такође и недостатак услуга у заједници, недостатак информација о њиховим правима и могућностима, али и недостатак адекватних програма за преквалификацију или доквалификацију.
– Оне су често незапослене, имају проблем да нађу посао, суочене су са дискриминацијом приликом запошљавања или на радном месту. Врло често раде привремене и повремене послове, раде “на црно”, зато што је потребно да обезбеде финансијска средства за издржавање своје породице. Оне су врло често у проблемима, као што су плаћање издржавања од стране другог родитеља, или смањена информисаност самохраних родитеља о њиховим правима. Зато смо ми покренули овај пројекат у оквиру кога ћемо информисати самохране родитеље, односно самохране мајке о њиховим правима. Кроз наше едукативне радионице упознаћемо их о правима које имају, које су могућности тржишта рада, на који начин могу да се запосле, које су подстицајне мере запошљавања Града Чачка и Републике Србије, шта је женско предузетништво… Такође ћемо покушати да самохране мајке покренемо и оснажимо да се повежу и да се саме, кроз неко удружење грађана, изборе за своја права. Све самохране мајке могу да нам се прикључе и остваре своја права, позивом на телефон 069/133-71-44, или путем мејла udruzenjelaris@gmail.com – рекла је Љиљана Петровић из Удружења “Ларис”.
Ивона Гвозденовић из Фондације “Ана и Владе Дивац” нагласила је да је овај пројекат покренут са идејом да допринесе информисаности самохраних мајки о њиховим правима, скретању пажње доносилаца одлука на положај и рањивост ове категорије, упознавању јавности о њиховим проблемима и изазовима.
– Фондација “Ана и Владе Дивац” већ неколико година реализује активности усмерене на подршку породицама које су најрањивије, где један родитељ брине о деци. Нажалост, немамо прецизну, званичну статистику о броју самосталних родитеља у Србији. Али, по последњим подацима које спроводи Републички завод за статистику имамо 34 одсто породица где један родитељ брине о деци и живи испод доње линије сиромаштва. У претходним годинама смо се фокусирали на подршку у виду стамбеног збрињавања и доделе примарне хуманитарне помоћи, као и кроз доделу грантова за самозапошљавање и покретање сопственог посла. Акценат је на економском оснаживању родитеља који сами брину о деци, јер је то један од начина да се обезбеде квалитетнији услови за одрастање деце из ових породица. Пројекат који тренутно реализујемо је наставак претходних активности, који је подржала Европска унија. Урадили смо анализу законског оквира којим се регулише положај ових породица у Републици Србији, али урадили смо и квалитативну анализу проблема са којима се суочавају родитељи на тржишту рада и при приступу тржишта рада. Зато смо одлучили да покренемо ову кампању и да укључимо што више доносилаца одлука, као и јавних пружалаца услуга. У оквиру пројекта реализујемо и обуке за саветнике у филијалама Националне службе за запошљавање и у центрима за социјални рад, како би их сензибилисали и више упутили на проблеме са којима се ова категорија становништва сусреће када покушава да пронађе или задржи посао. Поред тога, важна нам је и сарадња са пословним сектором, односно подршка развијању концепта усклађивања рада и родитељства. Желимо да промовишемо примере добре праксе компанија које на овај начин воде рачуна о својим запосленима – истакла је Ивона Гвозденовић, закључујући да је веома битно да се формира мрежа подршке у локалној заједници.
Н. Р.
