ДВОДНЕВНИ МЕЂУНАРОДНИ НАУЧНИ СКУП У ОРГАНИЗАЦИЈИ ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ПОВОДОМ ДАНА ГРАДА
Пише: Зорица Лешовић Станојевић
Међуопштински историјски архив у Чачку био је 7. и 8. децембра домаћин Међународног научног скупа, који је у суорганизацији са Центром за историју Југославије и савремену историју Филозофског факултета у Београду и под покровитељством градоначелника Чачка, уприличен као прва манифестација којом се обележава Дан Града. Међу 29 учесника Међународног научног скупа под називом „СРБИЈА 1918: ОСЛОБОЂЕЊЕ ДОМОВИНЕ, ПОВРАТАК РАТНИКА, ЖИВОТ У НОВОЈ ДРЖАВИ“, били су и научни радници са универзитета и института из Немачке, Аустрије, Мађарске, Русије, Пољске, Чешке, Словеније, док ће своје радове доставити историчари из Француске и Бугарске, који су били спречени да дођу.
Добродошлицу у наш град гостима је пожелела заменица градоначелника Чачка Милица Дачић, поздрављајући организаторе скупа, а посебно др Љубодрага П. Ристића, председника Организационог одбора научног скупа, који је успешно повезао Архив са научним установама у Србији и иностранству. Задовољство је што су се позиву одазвали и научни радници из випше европских земаља, што ће „несумњиво допринети ширем сагледавању историјских чињеница и доношењу закључака, а наша је привилегија што ћемо чути нова научна сазнања“, навела је Милица Дачић, додавши да као занимљивост из нашег града гости могу понети сећање, не само на гроб војводе Степе Степановића, него и сазнање да је 1934. година на Чачанском гробљу подигнут споменик ратницима свих нација и вера, изгинулим на нашем подручју од 1912. до 1918, са обележјима свих конфесија, као јединствени пример толеранције и праштања, али и еманципације жена, које су иницирале његово подизање.
Директорка чачанског Историјског архива Лела Павловић истакла је да је за тематски оквир овог научног скупа одабрана последња година Великог рата, чија се стогодишњица обележава различитим скуповима од 2014. и у Европи, на којима су поново разматрани узроци почетка рата, поводи и улога Србије у томе, док је завршну, 1918. годину обележила победа савезника, међу којима је значајно место имала управо српска војска, захваљујући заузимању, првенствено главнокомандујућег на Солунском фронту Франше де Переа и адмирала Емила Гепрата. Пробојем Солунског фронта 14. и 15. септембра 1918. и капитуалцијом Бугарске, отворен је пут савезницима за ослобађање Европе и јужнословенских народа, који се својом вољом уједињују у нову државну заједницу Краљевину СХС, под српском династијом Карађорђевић. Лела Павловић је најавила да ће априла наредне године са овог научног скупа бити одштампан Зборник радова.
Првог дана ове научне сесије, која је свечано отворена у конференцијској сали хотела „Београд“, председавали су др Љубодраг П. Ристић, председник Организационог одбора научног скупа и Ото Лутхар из Института у Љубљани. Уводно предавање одржао је академик Љубодраг Димић, који је говорио о крају Великог врата и југословенском уједињењу, следећи излагач био је Војислав Павловић, директор Балканолошког института САНУ, који је говорио о односу Француске према стварању југословенске државе, истакавши да се идејом југословенског уједуњења савезници нису озбиљно бавили до пробоја Солунског фронта. За Француску и савезнике једина званично прихваћена политичка снага тада је била Србија, наводи Павловић, као и да је мит о „француско-српском пријатељству“ више плод домаћих, него узајамних релација. О утицају Томаша Масарика, једног од најутицајнијих људи у политици између два светска рата, посланика и председника Чехословачке, који је утицао на стварање нове државе јужних Словена, говорио је професор др Вацлав Штепанек са Масариковог института из Прага. Он је истакао да је Масарик био политичар изразито словенске оријентације, да је међу младим југословенским интелектуалцима био познат као филозоф, и да је инсистирао на превазилажењу разлика између српског, хрватскох и других народа.
(Цео текст у најновијем броју „Чачанског гласа“)
