У Међуопштинском историјском архиву у Чачку 23. новембра одржана је радионица „Превентивна конзервација архивске грађе и регистратурског материјала“ у организацији Друштва конзерватора Србије. Радионицу је подржало Министарство културе и информисања Републике Србије. У раду овог стручног скупа учествовао је 31 архивист (без Архива у Чачку) из десет архива Србије: Чачка, Ниша, Крагујевца, Новог Пазара, Краљева, Ужица, Прокупља, Лесковца, Пирота и Врања. Радионица се састојала из предавања интерактивног типа која су праћена PowerPoint презентацијама и практичних вежби након сваког предавања, које су имале за циљ да учесницима помогну у разумевању обрађених тема и припреме их за практичну примену стеченог знања.
Предавачи су били: Вера Филиповић, архивски саветник (Архив Србије), Снежана Петров, виши конзерватор (Архив Србије), Ана Митић, конзерватор (Архив Србије), Светлана Перовић Ивовић, конзерватор саветник (Архив Југославије), Вишња Николић, конзерватор (Архив Војводине) и Десимир Тановић, конзерватор-рестауратор виши стручни сарадник, Лиценца за израду процене ризика (Републички завод за заштиту споменика културе). Представнике Друштва конзерватора Србије и учеснике скупа поздравила је Лела Павловић, директорка чачанског Архива из гога је четворо архивиста учествовало у овој радионици.
У предавањима је обрађена целокупна превентивна конзервација која је веома широка област, а акценат је стављен на заштиту грађе у депоу, затим на заштиту током коришћења и излагања и на заштиту у ванредним ситуацијама. Циљ радионице је био едукација и обнова знања из области превентивне конзервације (заштите) архивске грађе и регистратурског материјала. Радионица је била намењена свим архивским радницима, а превасходно архивистима у депоу и у служби за заштиту архивске грађе ван архива. Архивска грађа у депоу проводи највећи део свог времена због чега је посебно важно да услови чувања грађе у депоу буду одговарајући, како не би дошло до оштећења, пропадања и губитка овог, веома битног културног наслеђа. О грађи у архивима брину стручњаци, архивски радници, који су свесни њеног значаја и потребе за заштитом. Међутим, архивска грађа први део свог постојања (од настанка до предаје архиву) проводи у установама, институцијама, предузећима, једном речју, у регистратурама, у којима често не постоји развијена свест о њеном значају и потреби за њеном заштитом.
Из тог разлога улога архивиста у служби заштите архивске грађе ван архива је веома велика и одговорна, јер од њиховог знања и умећа да то знање пренесу, умногоме зависи стање грађе у регистратурама (да ли је грађа у добром стању, да ли је оштећена, употребљива или је потпуно уништена), а самим тим зависи да ли ће и у каквом стању та грађа доћи у архив. Због немарног понашања према регистратурама могућ је чак потпун губитак дела грађе, чија је вредност за државу и појединце непроцењива, наводи Снежана Петров, једна од учесница скупа.
Зорица Лешовић Станојевић
