ЗАПОСЛЕНИ САМОСТАЛНИЈИ (3)
Дара Гавриловић (44) је ове године по први пут конкурисала преко Националне службе за запошљавање, филијале Чачак, за субвенције државе. Захваљујући добром бизнис плану, једина је из категорија особа са инвалидитетом, која је у Чачку добила новац за покретање сопственог посла. Са 220.000 динара овог подстицаја у мају је покренула израду цвећарских корпица од прућа. Према уговору, овим послом мора се бавити годину дана, а обавезна је да током овог периода уплаћује редовно све доприносе.
Од 1994. године, када је завршила Средњу саобраћајну школу, како каже, није бежала ни од једног посла, “испекла” је многе занате, радила је на разним местима, али од тада је остварила само неколико месеци радног стажа. Сада је, могло би се рећи, свој газда. Од новца који је добила као субвенцију, купила је алат за израду корпица, а радно место јој је у Лозници, где са живи са породицом.
– Посао разрађујем, може се рећи да сам на почетку. Радим, не могу рећи да сам презадовољна, али нисам ни незадовољна. Заради се нека скромна платица. Конкуренција и у овом послу је велика, тако да идем од цвећаре до цвећаре и нудим свој производ. Мислим да је потребно неко дуже време да би се заиста уходала у читав процес, а посебно што се тиче саме продаје – истиче Дара.
Родом је из Приштине, а од 2000. удајом је постала Чачанка. Има два сина школарца, супруг тренутно нема стално запослење. Породица се бави и воћарством. Зато сваки динар који заради од израде корпица, иде у кућни буџет.
– Велики сам отпимиста и надам се да ће бити боље. Али, за неке озбиљније резултате потребно је много више времена и улагања. У данашња времена нема сигурних послова – констатује она.
Ипак, веома јој значи и ово искуство, а посебно што ће на овај начин обезбедити бар годину радног стажа. Због проблема са видом, који је ограничава у физичком погледу, све мање се нада да се може запослити у некој фирми.
– Због проблема које имам са очима, не могу дуго да радим, јер ми то оптерети вид. Ипак, ова делатност није толико захтевна, а велика је предност што сам код куће. Ако будем могла, наставићу да се бавим овим послом, бар док не обезбедим минималних пет година радног стажа, колико је потребно за остваривање пензије – закључује Дара.
В. Т.
