У ОКВИРУ ПРОГРАМА „НА МАРГИНИ“
ИЗМЕЂУ СЕВЕРА И ЈУГА – НОВА ИТАЛИЈАНСКА ПРИПОВЕТКА
У уторак, 20. новембра, у малој сали Дома културе, одржано је чеврто по реду вече у оквиру програма „На маргини“, овај пут са темом „Нова италијанска приповетка на маргини 20. и 21. века“. Гост је био Никола Поповић, писац, преводилац, италијаниста, предавач на ФИЛУМ-у у Крагујевцу и уреднику часописа „Босанска вила“, добро познат чачанској публици. Специфични програм Дома културе посвећен је феноменима и уметничким правцима тзв. off, алтернативне и авангардне сцене, који су осмислили и воде Саво Стијеповић (писац) и Душан Даријевић (новинар) и има за циљ да у одређеним културним феноменима, каква је сигурно и појава нове италијанске приповетке, пронађе ту неопходну копчу са овим нашим временом, а то је управо и етички ангажман аутора прозе коју је изнедрило време кризе са својим надањима и проблемима и утицај филма, медија, актуелних збивања.
Саво Стијеповић је истакао блиске везе и повезаност српске и југословенске културе са италијанском, као и специфичности културе која у континуитету траје вековима, а која у у савременом добу има свој посебан шарм, без обзира да ли се ради о делима високе културе и уметничке вредности, или о делима и ствараоцима поп културе и оних са супкултурне сцене, без разлике да ли је реч о филму, стрипу, књижевности. И Никола Поповић је нагласио да за нас Италија није никако далека земља, да од Београда до Болоње, где је студирао, има 999 километара.
Италијанска приповетка данас је на раскршћу, са једне стране је она која негује фабуларни ток, а са друге, оне теме које намеће ново доба и савремени медији – одрастање у оквиру савремене италијанске породице, теме из црне хронике и нерешени злочини и све оне приче са маргине друштва (Карло Лукарели), хроника свакодневне Италије код Андреа Бајанија, фантастика – нагласио је италијаниста и преводиоц Никола Поповић и додао да некако паралелно егзистирају фактографско, новинарско и лирско.
Никола Поповић је истакао да након времена великих уредника и код нас и у Италији, кад је у Југославији, а посебно у Србији, свесрдно праћена савремена италијанска књижевност, посебно приповетка као жанр, који је својствен италијанској традицији, Бокачеве новеле, неореалистичка приповетка, долази једно време затишја, у време санкација и ратова. Онда 1998. и касније појављују се издања која прате развој нове италијанске приповетке и нових младих аутора, који на сцену ступају већ деведесетих, али и нешто касније, попут, Николо Аманитија, Карла Лукарелија, Симоне Винчи, Виоле де Градо, Валерије Порела, Роберта Савијана.. Краљевачка „Повеља“ је објавила избор приповедака које је превео Поповић. Нови аутори долазе са разних страна Италије и са севера и са југа, поред етичког ангажмана неких од аутора, красе их и документаризам (Андреа Бојани), лиризам женског пера (Валерија Порела, или фантастка као код Виоле ди Грдо. Код више аутора заступљена је и фактографска грађа и засебан фабуларни реалитет. Посебно значајним преводилац и италијаниста Никола Поповић сматра теме кроз које пулсирају промене у савременој Италији. Нова италијанска приповетка није имуна ни на утицај филма и медија.
На крају, можемо закључити да нову италијанску приповетку краси пуно стилова, пуно различитог сензибилитета, пуно искуственог багажа који писци носе, а Поповићу се чини да ће једног дана кад ово време мине, управо то, сведочанство о овом времену бити лектира.
Време, а посебна је улога периодике у томе је да изнесе нове писце, закључено је у оквиру једне занимљиве вечери, која нам је пружила нека нова сазнања о савременој италијанској приповетци на маргини 20. и 21. века.
Душан Даријевић је најавио за 17. децембар (20 часова, мала сала) и нову тему у оквиру пројекта „На маргини“ – „Бунтовници и аутсајдери југословенског филма“, о Жики Павловићу, Кокану Ракоњцу, Јоци Јовановићу и другим корифејима филмског „црног таласа“, о којима ће говорити Слободан Николић, Саво Стијеповић, Душан Даријевић, свако из свог угла са избором омиљених филмова, који су оставили и неизбрисив траг на савремену српску кинематографију.
Ч. Г.
