ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (93)
После стицања независности Србије средином 19. века живот у Јежевици се постепено нормализовао. Организована је локална власт и судство, јачала је пољопривредна производња. У другој половини 19. века у Србији је започело оснивање земљорадничких задруга, а оснивачи су били углавном учитељи и свештеници. Најстарија земљорадничка кредитна задруга у срезу Трнавском, основана је управо у селу Јежевици фебруара 1898. године. Оснивачи задруге били су браћа Поповићи, учитељ Милош и свештеник Милан, чији је отац, свештеник Вићентије, био познат између осталог и као велики земљорадник, који је за своје производе добијао награде и дипломе на пољопривредним изложбама и ван земље.
Интересантно је поменути да је учитељ Милош био и руководилац метеоролошке станице у Јежевици, која је била једина у срезу Трнавском. Из 19. века забележен је и један узнемирујући природни догађај, који је уплашио житеље Јежевице и Бањице. Наиме 1889. године пао је метеорит, а житељи су се разбежали тумачећи то као смак света. Једино је свештеник Вићентије сакупио те комадиће, сачувао их, и послао геолошком музеју у Београду.
Треба истаћи да је прва световна школа у чачанском крају отворена управо у порти цркве Светог Николе у Јежевици за време Првог српског устанка. То се види из једног записа из 1812. на једном житију, у коме се помиње Милош Ружић, учитељ “младежи Ежевачке”. После пропасти устанка угасила се и ова школа, али је поново отворена тек школске 1845-46. године, такође у порти јежевачке цркве. Радила је у једној малој и мрачној згради која данас не постоји. Тек 1868. године сељани Јежевице одлучили су да саграде нову школу у коју су се ђаци преселили 1874. године. Била је то прва, плански направљена и од тврдог материјала сазидана школа, најлепша у тадашњем трнавском срезу и читавом чачанском округу.
Сачувани су готово сви спискови учитеља и ученика, од почетка рада школе па до данас. Учитељи су били плејада просветара која је у село доносила писменост и напредак, а за узврат је као највећу награду добијала захвалност својих ученика. Јежевачки ученици су, поред писмености, добијали од својих учитеља први наук о поштењу, правди и родољубљу. На тим основама изникле су бројне генерације угледних домаћина, посленика свих струка, све до врхунских стручњака и научника.
Становници Јежевице дали су достојан допринос у свим ослободилачким ратовима, које су водили Србија и српски народ у 19. и 20. веку. О томе најбоље сведоче велики број погинулих из села, у свим великим сукобима у којима је српски народ водио борбу за очување своје државе и нације.
И на крају, лепота природе села остала је неокрњена, као да је време текло недирнуто, а народ преживео и мирно доба и пакао ратних пустошења. Преживео је народ многе догађаје, и радосне и тужне, успешне и мање успешне. Житељи Јежевице вековима су стварали историју села, и сви су они оставили некакв траг, и свако је од њих једнако важан, и имамо разлога да се поносимо њима. Преци села оставили су у аманет да се сачува то што су они створили, и да данашњи нараштаји раде и живе онако да би били достојни њих и да се и они поносе њима.
Јованка Веселиновић, историчар
Приредила: В. Тртовић
ТОПОНИМИ ОД СТАРИНА
Од старина се јављају топоними, називи појединих делова села као: Грујине ливаде, Грот, Долови, Бјелан, Каоник, Каменита коса, Косовска коса, Грујанска коса, Вигњиште (указује на средњевековно рударење) и др.
