O vršnjačkom nasilju iz različitih uglova

ПОПРАВНИ ЗА НАСИЛНО ПОНАШАЊЕ

О ВРШЊАЧКОМ НАСИЉУ ИЗ РАЗЛИЧИТИХ УГЛОВА (12)

 

Правилник о друштвено-корисном раду Министрства просвете недавно ступио на снагу

Шта ће тачно радити ученици који су испољили насилно понашање, зависиће од тога да ли су начинили тежи или лакши преступ. Осим активности у школи, биће им изречене и васпитне мере. Уколико се непримерно одевају, прљају учионице, оштећују наставни или прибор других ученика, биће им додељено да чисте школски простор, као и да обављају административне послове. За теже преступе, попут конзумирања дувана, аклохола, дрогирања, вређања наставника, малтретирања друге деце, мораће да помажу домарима да очисте снег, поправе школску ограду, учествују у организацији трибина. Правилник предвиђа да ученик који претуче друга, уколико му буде дозвољено, носи његову ђачку торбу и са њим ради домаће задатке. Друштвено-косистан рад трајаће од 15 до 45 минута дневно.

Весна Кувељић

– Важно је да ученик који је начинио било какву штету сагледа последе и уради нешто да би исправио своје понашање. Већ смо о овом Правилнику разговарали на састанку Актива стручних сарадника. Разматрали смо своје улоге, али главне одлуке доносиће одељенске старешине и наставничка већа. Они ће одлучивати коју врсту друштвено-корисног рада ће ученици да обављају. Посебно су значајне активности у раду са другом децом, припремање радионица и трибина, помоћ разредним старешинама – сматра Весна Кувељић, педагог у Прехрамбено-угоститељској школи и психотерапеут.

За обављање свих предвиђених активности биће одговорни и родитељи. Они ће сносити одговорност, уколико дете одбије да ради.

– Само да радне обавезе буду праведно распоређене и да не буде привилегованих. Слажем се са одлукама овог правилника, зашто да не. Требало би да их и у кући чешће запошљавамо, не да их стално нешто штедимо – прокоментарисала је мајка једне ученице.

– Некада је друштвено-користан рад важио за све ђаке. Долазили смо, чини ми се, једном месечно, суботом или после часова, чистили учионице, школска дворишта, игралишта. Увек је неко покушао да се извуче, али нису давали наставници. Нисмо чистили прозоре, због висине, или радили неке друге теже послове да се не бисмо повредили. Увек сам за рад, у школи, кући, на послу. Не намеравам да издржавам децу цео живот, зато нека раде стално, не само по казни. Ако имају више обавеза, неће да се туку и узалудно проводе време – сматра један отац.

Правилник о друштвено-корисном и хуманитарном раду због насилног понашања примењен је и у другим земљама. Искуства су углавном позитивна. Намера није да дете буде понижено или кажњено, већ да стекне свест о последицама непримереног понашања.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.