- Меморијал Надежде Петровић – „Limited“
Уметничка галерија „Надежда Петровић“, Чачак
- септембар – 2. новембар 2018. године
У понедељак 24. септембра у 12 часова у простору ARTGET Галерије у Београду,
Уметничка галерија „Надежда Петровић“ из Чачка одржаће конференцију за медије поводом отварања 29. Меморијала Надежде Петровић у Чачку. О концепту овогодишњег Меморијала који ће се реализовати под називом „Limited“, уметницима и пратећем програму говориће селекторски тим: Урош Ђурић, Михаел Милуновић и Вук Видор, као и Александар Дачић, вд директора Уметничке галерије „Надежда Петровић“.
На изложби 29. Меморијала Надежде Петровић ће излагати 12 уметника: Александар Димитријевић, Мића Стајчић, Јамесдин, Марко Марковић, Милан Хрњазовић, Давор Дукић, Петар Мирковић, Александар Тодоровић, Марко Велк, Марта Јовановић, Ивана Башић и Ђорђе Озболт.
Меморијал Надежде Петровић представља најзначајнију бијеналну манифестацију у региону у области ликовне/визуелне уметности. Основан је 1960. године са циљем подсећања на изузетно уметничко и патриотско дело Надежде Петровић и неговања духа и традиције Прве југословенске уметничке изложбе из 1904. године чији је инспиратор била управо Надежда. Инсистирањем на високом квалитету и доследним поштовањем уметничких и политичких концепција Надежде Петровић манифестација је изборила своје место на мапи важних ликовних и визуелних догађања у региону. Надеждино уверење да је уметничко дело израз слободне интерпретације духовног садржаја, утицало је да се на Меморијалу представља нова уметничка пракса, тј. актуелности у оквиру савремене ликовне сцене настале између два Меморијала. Кроз селекцију Меморијала прошла су сва најзначајнија имена домаће уметничке сцене у последњих пола века.
—————————————-
Limited
‘Преживели смо Тиберија, Калигулу, Нерона, али је у међувремену прошао цео наш живот.’
Тацит
Пројекат три аутора под називом Limited представља упад у затворен и дефинисан уметнички систем којим се преиспитују законитости, циљеви и деловање актуелних пракси у уметности данашњице. Аутори који самим учешћем у селекцији Меморијала Надежде Петровић исказују своју амбицију да њихова уметност буде препозната у задатом друштвеном контексту као релевантна, истовремено постављају кључна питања која једнако на глобалном и локалном нивоу муче већину оних који се налазе у позицији апликанта – шта је то што одређује главне токове и колики је реални уплив ауторског у сложеном систему маркирања и позиционирања у институцијама и тржишту савремене уметности.
Пројекат Limited који потписују Урош Ђурић, Михаел Милуновић и Вук Видор није ништа друго до интервенција у простору Меморијала у којем се поставља типски сегмент међународних сајмова савремене уметности с три штанда непостојећих галерија – Djurić Contemporary, Milunović Modern и Vidor Project, које у инсценацији сајамске поставке приказују своју понуду репрезентативних уметника које наводно заступају. Пресек дела и уметника који су заступљени у свакој од ’понуда’ представљају заправо поглед на идеје, политике и уметничке праксе које и сами заступају у свом раду вршећи трансфер од аутора ка галеристи/кустосу који у постављеним околностима представља свој рад и дело кроз праксу другог.
Сам наступ тројице аутора замишљен је као ситуационистички перформанс којем (тело) аутор(а) не присуствује, односно изложба радова аутора чија дела нису заступљена у облику артефакта већ у контексту промена путем револуције свакодневног живота која се постиже свесним стварањем жељених ситуација. Политике конкурса и кустоских пракси трауматско су место свих уметника који партиципирају у систему уметности. Базирајући свој рад на селекцији и излажући је у форми сајамско-галеријског штанда на изложби бијеналног типа, тројица аутора анулирају сопствену трауматску позицију пребацујући је назад ка оним деловима система који генеришу трауму – институцијама, кустоским праксама, тржишту – стварајући ефекат огледала, просторно-временску капсулу у којој се огледају афирмације и апсурди, видљивости и нелагоде, праксе и несклади у свету савремене уметности.
У овом раду, у којем се представљају дела 12 уметника, преиспитују се кључне поставке за разматрање водећих токов на савременој уметничкој сцени. Савремена уметност је под пресијом глобализма постала део економско-културолошке парадигме времена, блистава арена у којој се микрокосмоси културне и економске елите сусрећу, без оклевања приказујући механизме сопствене моћи. То подразумева да је читав апарат потребан да би се достигла видљивост у мору понуда и пропратних дешавања и да се дефакто води неправедна борба између ”јачих“ и “слабијих”, центра и периферије, за презентност у формално заједничком простору. Нису у питању уметничке вредности самих аутора и изложених дела, већ начин, контекст и фокус који се додељују одређеним пунктовима.
Пројекат Limited цео институционални оквир и ритуал окреће наопачке. Преузимање улога селектора/кустоса од стране самих уметника, који при том наступају у формату галеристе, може да се интерпретира и као преузимање или заузимање територије, макар и на кратко време. У том “интеррегнуму” и у ограниченом времену важе друга правила која су потпуно супротстављена важећем институционалном, галеријском и тржишном систему. У том ’киднаповању’ територије са установљеним правилима оваква интервенција деловала би као “вирус” предвиђања и пласирања трендова, баш као предвиђање трендова у економији или предвиђање кризних жаришта и оружаних конфликата које је уско везано и за свет уметности и његову економију и политику. Једна крајње лична перспектива тројице аутора који би независно један од другог дали своје виђење кроз избор других уметника био би потпуно усклађен чин са водећим друштвеним трендовима данашњице у којем vox populi демаскира естаблишмент и ’непослушно’ гласа, мимо предвиђања изнесених на основу анкета, анализа и истраживања, те се тако и овај пројекат у извесном смислу може подвести под синтагму ПОБУНА АУТОРА.
Највећа уметност је уметност која говори о актуелном друштвеном тренутку језиком тог тренутка. Стога овај пројекат намерава да произведе ону врсту шока коју особа доживи када се угледа у огледалу или глумац кад се први пут угледа на филмском платну. У том смислу, Меморијал би требало да послужи свима као нека врста медијатора – ауторима као питање шта је то њихова уметничка пракса, српској уметничкој сцени шта је то што она представља и заступа и како се то рефлектује на њену видљивост изван локалних оквира, а међународној сцени како маргинализоване културе учествују у глобалном тржишту и које услове поставља естаблишмент како би неко са аутсајдерске позиције ушао у мејнстрим.
Урош Ђурић | Михаел Милуновић | Вук Видор
