ЏЕЗ КАО ГЛАС УНУТРАШЊЕГ БИЋА
Уз ис
креност, импровизацију и посвећеност, три постулата џез музике, нишки “Eyot”, има оно НЕШТО што је тешко исказати речима, а што у човеку пробуди жељу да полети, или једноставно склопи очи и ужива. У својој музици обједињују xез, рок, класику, психоделичне и амбијенталне елементе, проткане мотивима са ових простора. Постоје десет година и каријеру су градили прво у иностранству, а касније, како то каже фронтмен Дејан Илијић, отворила су им се и домаћа врата. “Спајајући пријатељство, музику и посао”, од почетка стварају у истој постави. Квартет, поред Дејана, пијанисте и композитора, чине басиста Марко Стојиљковић, гитариста Слађан Миленовић и бубњар Милош Војводић. Издали су четири студијска албума – Horizon (2010), Drifters (2013), Similarity (2014) и прошле године “Innate”, у издању америчке куће “Ninety and Nine Records”, када су сарађивали са познатим продуцентом и музичарем Стивом Албинијем, који је снимао и миксао овај албум.
Недавно су имали велику турнеју по Русији, где су их медији најавили као најаутентичнији европски инструментални састав “интелектуалне и емотивне музике чији живи наступи никога не остављају равнодушним”. На јесен се спремају у Јапан, чија је продукцијска кућа “AMSA records” прошле године објавила њихов албум “Innate”. Пре тога су поново у Чачку, на “Каруселу”, на коме су свирали два пута. Уочи овог наступа, у понедељак, 6. августа, разговарали смо са Дејаном, највише о музици.
За десет година колико постојите, изградили сте, може се слободно рећи, светску каријеру. Нишвил 2009. је био почетак, следили су сјајни наступи у Србији, а онда и у многим земљама. Како је настао бенд, који данас многи називају феноменом у европском џезу у последњој деценији?
– Заправо, било је обрнуто. Најпре смо много више свирали у иностранству, да би нам се касније отворила и домаћа врата. Не знам да ли смо феномен, али знам да имамо своје место и то нам је довољно. Почели смо спонтано 2008. године, спајајући пријатељство, музику и посао, и ево остали заједно у истом саставу до данашњег дана, што је феномен(ално)! (смех).
Инструментални џез, музика коју свирате, и даље је на маргини интересовања медија у Србији. Ипак, ова музика успева да освоји публику. Како то објашњавате?
– Стање није песимистично. Уметничку музику прате “РТС 3” и “РТС Музика”, “РТС 2” има добре емисије, радио станице такође. “Недељник”, “Данас” и пуно портала редовно пишу о култури. Постоји доста фестивала у земљи. Није то много другачије ни у свету, где комерцијална музика и музика за забаву владају. Само су тржишта већа, па постоји самим тим и веће интересовање за уметност. Тако је како је, али као што кажете, ова врста музике успева да освоји одређени део публике и то је оно што је најбитније.
Од почетка наступате у истом саставу. Спојили сте у својој групи, како сами говорите, људе различитог музичког интересовања. Шта је било пресудно и како су се спојиле те коцкице у хармонични мозаик, што “Eyot” јесте и данас?
– Из садашње перспективе мислим да је то сплет срећних околности. Кренули смо на неку врсту мисије. Није мала ствар посветити добар део живота једној идеји, врло смо поносни на оно што смо прошли, постигли и снимили заједно.
Уз искреност, импровизацију и посвећеност, у џез сте унели свежину спајајући га са рок, психоделичним, амбијенталним елементима… Са друге стране, ту је и „топлина и меланхолија југа“, стално присутни звук са ових простора, који је можда највидљивији на последњем албуму „Innate “. И „Концертом за природу“, чије се ДВД издање припрема за јесен, а који је снимљен на врховима Суве планине, задржали сте блиске мотиве. Да ли је то експеримент, одраз вашег унутрашњег бића или нешто треће?
– У основи је то одраз унутрашњег бића, али има и експеримента који је увек неопходан да би се ишло напред. Наш звук се развијао заједно са нама, и верујем да су у томе помогла и сва та путовања и наступи, да се развије заједништво, које се касније испољава и кроз звук. “Концерт за природу” садржи осам композиција, по две са сваког албума и представља својеврсну компилацију и ретроспективу досадашњег рада.
Издали сте четири студијска албума. Какви су даљи планови, да ли ускоро можемо очекивати нови албум и у ком правцу ће даље ићи ваша музика?
– Тренутно је сва пажња посвећена “Концерту за природу”, који ће се појавити на јесен. Три године смо радили на њему, од тренутка стварања идеје до реализације, и једва чекамо да публика види и чује како то све изгледа и звучи. Нови албум је у плану 2020. године, али нећемо га издати док не будемо сигурни да је то оно што имамо да кажемо. У међувремену ће бити неких интересантних сарадњи, обећавамо.
В. Тртовић
О КАРУСЕЛУ
Радо свирате и на фестивалима у Србији. На „Каруселу“, вашем „вршњаку“, смо вас слушали два пута. Колико су овакви догађаји битни за вас музичаре и за саму публику, пре свега ону млађу, која тек гради свој музички и уметнички укус?
– Први пут смо свирали на “Каруселу” 2012. и ово ће бити наш трећи наступ. То што смо толико пута присутни на фестивалу, говори довољно о томе да волимо да будемо део њега, и да нам значи, као што верујем да наше присуство значи фестивалу. Верујем да постоји публика која је свој укус формирала кроз издања “Карусел” фестивала, и то је веома битно за град Чачак, али и за целу земљу. Десет година није мало, и желим им да трају још дуго, а сигуран сам да ћемо и ми у будућности поново бити ту.
Цео интервју прочитајте у новом броју „Чачанског гласа“
