ПРЕДСТАВЉАМО НАЈУСПЕШНИЈЕ ОСНОВЦЕ И СРЕДОШКОЛЦЕ ЧАЧКА
Овога пута звезда је Милоје, али је пре две године и његова сестра Милица била ђак генерације у Основној школи „22. децембар“
Није Милоје по сваку цену пратио Милицу. Једноставно, успео је да одржи, слободно можемо рећи породичну традицију, зато што има исте особине као и његова сестра, упорност, радне навике, зацртане циљеве. Више него довољно за покретање из места. Али, њих двоје постижу много више.
– Учење и рад увек донесу резултате. Волим да учим, читам књиге. Знам да ће ми све то користити у даљем школовањи и животу. Знање се увек исплати – уверен је Милоје. Колико је посвећен школи, потврђују и многа такмичења на којима је учествовао. Није се определио само за природне или друштвене науке. Подједнако је био добар у математици, српском језику, историји, биологији, хемији.
– Одувек сам имала зацртан циљ. Желела сам да будем вуковац, да упишем Гимназију. Када знате шта хоћете, само следите тај правац – одлучна је Милица, а ове њене речи можемо схватити и као поуку, без обзи ра на године. Она је наклоњенија природним наукама, али у средњој школи се посебно истакла у историји. Прошле и ове године била је вицешампион Србије, освојила је друго место на републичким такмичењима.
Гимназију, природно математички смер, уписао је и Милоје. И он ће у септембру наћи у потпуно новој средини. Осми разред у Школи „22. децембар“ у Доњој Трепчи ове године завршило је 11 ученика. Само је Милоје уписао Гимназују.
– Многи пореде сеоске и градске школе. Нема разлике, све зависи од нас самих. Стекли смо добро образовање, имали смо исте могућности као наши вршњаци у граду. Посебно ћу памтитидружења и пријатеље које сам стекао, наше заједничке екскурзије. У лепом сећању ми је остао и разредни Дејан Славковић. Предаје српски језик, један од мојих омиљенијих предмета. Знам да у септембру долазим у потпуно нову средину, али наставићу као радим као и пре – каже Милоје.
– Сусрећемо се понекад са предрасудама о сеоским школама. Људи мисле да је нама лакше, зато што нас је мање у одељењима и да имамо протекције. У мојој генерацији осми разред је завршило десет ученика, само сам ја уписала Гимназију. Ако наставимо да будемо добри, као раније, наши резултати разбију све предрасуде. Најважније је да радимо и да се добро уклопимо у друштво. Имала сам среће, стекла сам и у средњој школи много добре пријатеље – задовољна је Милица.
Иако су у погледу образовања равноправни, ипак сеоску децу превале дужи пут до школе, сваку активност морају да прилагоде аутобуском реду вожње. Чак и те споредне обавезе једног дана постану предност или лепа успомена… Милије је врло посвећен пољопривреди и породичном имању у Горњој Трепчи. Све га занима, што јача вољу и шири видике. Изнад свега воли спорт, посебно кошарку…
Милица је тек завршила други разред Гимназије. Остаје јој довољно времена да добро размисли и одлучи шта ће да студира. Милојев следећи циљ је да буде успешан и у средњој школи. Као да је бар три пута старији, одговара да је закаснио за активно бављење кошарком. Шта може да буде касно за једног петнаестогодишњака?
– Корак по корак. Важно је да одредимо правац којим идемо – потврђују Милоје и Милица Васовић.
