ПРЕДСТАВЉАМО НАЈУСПЕШНИЈЕ ОСНОВЦЕ И СРЕДОШКОЛЦЕ ЧАЧКА
Јована Максимовић, ове године најбоља у Основној школи ”Танаско Рајић”
Погодило се да је Јована, као ђак генерације, претходних дана давала доста изјава за локалне медије и школски лист. Каже, не иде јој то баш најбоље. Посебно не воли да је снимају камере. Ипак, на другу страну оставља изванредан утисак, преноси ведрину и смиреност. Као да је у једном сету постала ђак генерације, а у другом регионални првак са својим Одбојкашким клубом ”Борац”. У исти мах, итекако је свесна да игра није завршена…
– Скоро сваки дан ми је испуњен обавезама. Тренирам одбојку у ”Борцу”, играм фолклор у ”Абрашевићу”, идем на часове енглеског језика. Моји родитељи нису захтевали да будем најбоља, да имам све петице. Али, некако се од првог разреда видело да ми школа добро иде. Због осталих обавеза, сваког другог викенда играмо одбојкашке утакмице, трудила сам се да што више запамтим на часовима да бих имала више времена за све остало што ме занима. Много волим и дружења, стекла сам добре пријатеље у школи, клубу, на фолклору – каже Јована. Спрема се да за неколико дана са саиграчицама из ”Борца” отпутује на камп на Златибор, а потом ће са осталим вуковцима у Улцињ. На крају припрема и одмора, поново учење. Овога пута у новој средини.
– Двоумила сам се да ли да упишем информационе технологије у Техничкој школи или Гимназију. Одлучила сам се за ову другу школу, за природно-математички смер. Мислим да ће ми бити лакше када будем уписивала факултет. Волим природне науке, посебно математику и географију, наравно и физичко, али никад се не зна – свесна је Јована. Ђак генерације постала је и као успешан такмичар из скоро свих предмета. Нарочито се показала на градским и окружним такмичењима. Јована не заборавља ни како се њена учитељица Слађана Бошковић својски залагала да јој помогне. Посебно за такмичења из математике.
– Пошто живим у Коњевићима, прва четири разреда сам завршила у издвојеном одељењу у Љубићу. Учитељица нам је стално држала додатну наставу. Знала је да дође у школу само да би са мном радила математику. Наш труд се исплатио. На једном такмичењу сам освојила максималних 100 поена. И касније су ми сви наставници били драги. Јесам у интервјуу за школски лист поменула Невенку Белошевић, наставницу енглеског језика. Али, заиста не бих могла да их одвајам, као ни школске другове. Желела сам са свима да будем у добрим односима. Ипак, из школе ћу посебно памтити екскурзију у шестом разреду. Ишли смо у Ниш. Тада смо се већ добро упознали и зближили. Били смо сви као један.
Најбоља осмакиња у Школи ”Танаско Рајић” добила је и многе награде. Међу њима је и књига Месне заједнице ”Љубић”, коју добијају сви вуковци из ”Танаска”. Али, без обзира на награде, њој и осталима исплати се да буду успешни или међу најуспешнијима.
– Људи су ме ословљавали:”ђак генерације”. Прија, када вас људи издвоје у нечему што је добро – искрена је Јована. Још један подстицај да игру доведе до краја најбоље што може. Одбојка, фолклоре, учење, у тиму или индивидуално, Јована зна да ”остави срце на терену”.
