ПРЕДСТАВЉАМО НАЈУСПЕШНИЈЕ ОСНОВЦЕ И СРЕДЊОШКОЛЦЕ – ОНИ СУ БРЕНД ЧАЧКА
ЈЕЛЕНА КНЕЖЕВИЋ, ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ ЕКОНОМСКЕ ШКОЛЕ
Први дани, као и свим ученицима на почетку средње школе, донели су јој страх од нове средине, од тога како ће се уклопити у ново друштво, али и од нових предмета који су јој до тада били непознати. Наравно, професори су им помогли да савладају прве препреке и пронађу пут у освајању нових циљева.
– Године проведене у овој школи донеле су нам пуно прелепих успомена, а ми остављамо један део наших живота међу њеним зидовима и надамо се да ће нам то искуство и оно што смо научили много помоћи у ономе што нас чека. За наше успехе великим делом су заслужни професори и хвала им за стрпљење и подршку, и онда кад смо то најмање заслужили. Хвала им за сваку лепу реч, сваку научену, ону битнију, животну лекцију и што су нам помогли да постанемо прави људи спремни за будуће изазове – први су утисци о недавно завршеним средњошколским данима Јелене Кнежевић, ђака генерације Економске школе.
Да би заслужила ову “титулу” није морала ничега да се одриче, јер, као и већина одличних ученика, сматра да је важно само да се редовно учи и пажљиво слуша на часу. Воли све што и њени вршњаци, да чита, слуша музику, излази, да се дружи, а највише шетње поред Мораве и путовања. Тренутно планира летовање, али прво јој предстоји екскурзија у земље Европске уније, са најбољим ђацима, на коју одлазе 23. јула. Веома се радује, јер воли да упознаје нове људе, градове, места, културу и обичаје других народа.
– Веома се радујем одласку у Праг, чула сам да је много леп. У Економској смо се пуно дружили, нарочито на екскурзијама. У другој години смо путовали у Грчку, а у трећој у Италију. То су упечатљива путовања, која памтимо цео живот. Поред дружења, доста смо видели и научили, што је такође битно. Ишла сам и два пута у Словачку, са школом и као представник града, у оквиру међународног пријатељства између Чачка и Брезна – каже Јелена и додаје да је захваљујући пројекту о медијској писмености, са неколико ђака била и на наградном путовању у Бечу, Братислави, Будимпешти и Љубљани. Школски часопис “Економ и ја”, који уређују чланови новинарске секције, у електронској је форми, а за његово покретање опрему је обезбедио Ученички парламент:
– Посетили смо медијске куће ових земаља. Неколико нас из школе је писало пројекат, а кроз часопис смо истакли све значајне школске теме, али и градске, посебно из области културе, промовисали смо и хуманитарне акције, концерте… У четвртој години сам била и уредник часописа, а у нашој новинарској секцији је увек било занимљиво.
Будућим средњошколцима наша саговорница саветује да упишу оно што воле, наравно да уче због знања, али и да “осете ђачко доба, а не само да прођу кроз школу”.
– Важно је знање, али и дружење. Ја сам учествовала и у ваннаставним активностима, била сам и председник Ђачког парламента. У четвртој години сам имала превише обавеза, и у свему сам уживала, ништа ми није било тешко, јер сам увек добро планирала време, али и имала помоћ професора и осталих ученика. Поред знања које су нам преносили, сви професори су се трудили да нам буду прави пријатељи, да нам помогну да решимо све проблеме. Посебну захвалност дугујем мојим разредним старешинама Ивани Васовић и Марији Цветић, јер су бринуле и указивале на то како да будемо добри људи. Сваки разговор са њима је уписан у наше животе, а сваку речницу памтимо и чувамо, као водиљу за будуће изазове. Наравно, моје одељење је са мном прошло и кроз све моје битке. Било је много лепих, као и оних тешких тренутака, али смо се увек “држали” заједно – каже Јелена, која се овим речима захвалности, на крају школске године, обратила и професорима и директору, али и родитељима и матурантима. Родитељима за њихову безграничну љубав, подршку, одрицање, упорност и стрпљење, а вршњацима за сваку “причу”, која ће као лепо сећање бити уткана у младост.
После завршене ОШ “Милица Павловић”, као одличан ђак и успешан учесник на многим такмичењима из биологије и географије, двоумила се коју средњу школу да упише, Гимназију или Економску. Ипак, изабрала је Економску школу, смер финансијски администратор и, наглашава, није се покајала. Поред стручног знања које је неопходно за факултет, стекла је и практично, прво у књиговодственој агенцији, а потом и у познатом чачанском предузећу. Иако је као дете маштала да упише криминалистику, завршила је на високом месту ранг листе Економског факултета у Београду. За разлику од многих бруцоша, након завршеног факултета жели да се врати у родни град, можда и под утицајем старијег брата Милована Кнежевића, који у Чачку завршава електротехнику, на Факултету техничких наука. Наравно, и он је био вуковац и ђак генерације, али у Техничкој школи.
– Пуно сам бринула да ли ћу успети да се упишем. Пријемни сам полагала и у Крагујевцу, где сам имала 100 поена. Али, одлучила сам да студирам у Београду, јер је перспективнији град. После завршеног факултета, волела бих да се вратим у Чачак. Иако се многи жале, ја волим наш град. Можда недостаје још неких садржаја за младе, на пример немамо биоскоп, а ја волим да гледам филмове. Али, има пуно концерата, различитих музичких жанрова. Чачак има и доста уређених спортских терена и прелепу Мораву – подсећа наша насмејана саговорница.
Њена ведрина и лепота блеште детињастом радозналошћу, непосредношћу и радошћу. На крају разговора, открива да још увек не верује да ће у септембру напунити 19 година, да је уписала жељени факултет… Још увек се радује свему, као дете, а највише ситницама. Изгледа млађе од своје генерације, углавном се облачи необавезно и не шминка превише. За разлику од својих вршњакиња, необично обична девојка. Увек позитивна, насмејана. Превише емотивна, жели свима да помогне, да мења свет, што је одлика младости. Воле је другови, јер увек има времена да их саслуша…
– Желим да се радујемо новом дану коме идемо у сусрет, свесни да нас чекају нови изазови, али и свесни снаге, знања и умешности које смо стекли током нашег четворогодишњег школовања у Економској школи.
Н. Р.
