БОЈАН МИКУЛИЋ МИКУЛА: “ТРЕНУТНА СЛИКА ЈЕ, ПО ОБИЧАЈУ, У ОКУ ПОСМАТРАЧА”
Јубиларно, десето издања Фестивала амбијенталне и етно музике “Карусел”, званично почиње вечерас концертом у дворишту Уметничке галерије “Надежда Петровић”, на коме ће наступити Тамара Ристић Кеzz , која је неку врсту своје афирмације стицала и у Чачку, а затим човек из Крагујевца са уметничким именом “Fluke Т”. Свираће и “Peter Veine Трио”, такође из Крагујевца. Према најавама организатора, вечерашњи гост биће и Бојан Микулић Микула, који долази из Бања Луке, као нова инкарнација на нашим просторима. Иза себе има два објављена албума, а биће јако интересантан публици.
Бојан Микулић Микула рођен је у Бања Луци, одрастао у селу Ножичко, код Српца. Својевремено је живео и у Минхену, а данас у Београду. Његове песме имале су и милионске прегледе на YоуТубе-у, а први албум “Слобода и друге бајке” објавио је 2015. године. У интервјуу за “Чачански глас”, Микула говори о популарности, плановима и, наравно, “Каруселу”.
Препознатљиви сте по шаљивим стиховима са озбиљним порукама. Ваше песме, односно “слике времена у коме живимо, епови о обичном малом човеку” релативно брзо су стекли велику популарност на Интернету, на YоуТубе-у. Шта за Вас значи бити популаран и каква нам је тренутна “слика”?
– Бити популаран само од себе не значи ми ништа. Ако причамо о томе колико људи је чуло за мене преко мојих песама, то је позитиван осећај. Тренутна слика је, по обичају, у оку посматрача. Постоје добре и лоше ствари и оне се константно мешају у слику. Одлази нам раја, то не ваља…
Ваши хитови “Толко о том”, “Каш се жент”, “Ако Бога знате”, “Супа је била врела”, “Технолошки хендикепиран”, “Зимски реггае”…, имају завидан број посета, а неке песме чак и милионске прегледе. Колико је Интернет данас важан за музику и да ли бисте и Ви без овог вида пласирања били можда маргинализовани?
– Па да ли бих био маргинализован или не, немам појма. Овако је у сваком случају било лакше објавити свој рад. Људи су препознали поруку што је и био једини циљ. Продукцијом се нисам бавио док нисам укапирао да то већ постаје морање.
Који је Ваш музички правац? Може ли се рећи да сте рокер?
– Ја рокер јесам, али у животу, е сад то шта свирам, не мора да буде рок, јер волим музику уопште, па радо “роварим” по жанровима. Дакле, општи музички правац…
Како настаје Ваша музика, као резултат протеста, тренутних осећања, или..?
– Брбљив сам, а волим музику, па се играм речима и ритмом. Осетим да би нешто могло да звучи занимљиво, па се мало потрудим око тога…
Поред Ваше ауторске музике, пишете и обраде. Шта Вас посебно инспирише?
– Сличност једне фразе у енглеском или неком другом страном језику, значе тотално друго у нашем. “Ливинг ла Вида Лоца”, “Видим да Вида лока”… зна да буде интересантно кад кренеш да правиш причу од тог нечег што се чуло тамо у некој песми.
Како сте се заинтересовали за бављење музиком, с обзиром на то да кажете да нисте проферсионални музичар?
– Не знам како, једноставно ми се гитара свидела, па сам почео да свирам, тек касније сам се позабавио теоријом и кренуо да компонујем.
Специфични сте и по томе што у песмама користите нагласак из крајишких села. Како на то реагује Ваша публика из других средина?
– Реагује позитивно, тај нагласак сам обоји на свој начин проблематику, која је, мање – више, свима позната. Кочић је то рецимо радио путем Давида Штрбца на сличан начин. Аутентичност је ок.
Воле вас и деца. Како то коментаришете?
– Много ме радује та чињеница, њима једноставно не можеш ништа сакрити… Трудићу се да их не разочарам никад.
Многи Вас пореде са Рамбом Амадеусом, можда и због сатиричног прилаза песмама? Да ли Вам то прија, или евентуално смета?
– Генерално не волим да ме пореде ни са фамилијом, али, ето, неко некад је то споменуо и то питање је постало стандардно. Волим Рамба.
Каква је по Вашем мишљењу данашња музичка сцена?
– Увек има оних који се појаве на сцени као пријатно, или непријатно изненађење. Докле има ових првих, сцена је жива. Наравно, да би могла да буде много боља, али нема се времена. (смех)
Шта приватно волите да слушате? Да ли музика коју слушате донекле утиче и на ону коју стварате?
– Волим да слушам свашта, ево тренутно “Претендерсе”. Трудим се да од сваког нешто ново научим, али не да копирам било кога.
Какви су Вам планови, можда концерти, или неки нови албум?
– И једно и друго, албум се већ припрема, а и свирке су у току. Идемо даље, докле год буде љубави у свему томе.
Колико су по Вашем мишљењу важни фестивали попут “Карусела” у Чачку?
– Веома су важни. На таквим местима се чују многе добре ствари које су у медијима запостављене.
Шта бисте поручили чачанској публици и шта може да очекује на Вашем наступу? Да ли ће бити и приче и свирке? Познато је да сте и комичар и добар шоумен…
– Циљ је да се и публика и бенд и ја добро забавимо. Биће то углавном свирка, али која реченица никад на одмет…
Нела Радичевић
