НОВА ТЕХНОЛОГИЈА – АСИСТЕНТ ЗА КВАЛИТЕТНИЈИ ЖИВОТ ОСОБА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ
УЗ ПОМОЋ НАУКЕ ДО ВЕЋЕ САМОСТАЛНОСТИ
Како указују искуства у развијеним земаљама, савремена технологија решава бројне проблеме са којима се сусрећу особе са инвалидитетом, јер основа ових производа је да се, идентификовањем тешкоћа ОСИ, оне превазиђу, а самим тим да ојачају они са ограниченим способностима кретања и комуникације, као и особе са сензорним проблемима и интелектуалним сметњама… На тај начин обезбеђују се услови да буду што самосталнији у свакодневном животу, али и у радним активностима. Асистивне технологије, као резултат научних достигнућа, данас представљају важан сегмент живота ОСИ, јер ови производи у великој мери повећавају њихове функционалне могућности, а сама свакодневница им постаје много квалитетнија и садржајнија.
У Чачку, као и осталим градовима у окружењу, производи асистивне технологије користе се тек у малом степену. Разлога је више, а један од најзначајнијих је недостатак квалитетних и правих информација. Кроз серијал на нашем порталу caglas и у недељнику „Чачански глас“ говоримо о значају нових технологија у радном оспособљавању, образовној инклузији и свакодневном животу особа са инвалидитетом, као и о томе шта је и колико доступно од новина нашим суграђанима.
Тешко је утврдити колико је тачно особа са инвалидитетом (ОСИ) на територији Чачка и околних општина Моравичког округа. Подаци десетак постојећих чачанских удружења особа са инвалидитетом, од којих су нека и међуопштинска, говоре о приближно 1.700 чланова. Ипак, процене су да је овај број многоструко већи, односно да их има између 10.000 и 11.000, што се слаже са републичким просеком. Од броја регистрованих корисника и чланова удружења веома мало је активних, а још мање радно ангажованих.
Образовна инклузија даје слабе резултате, а просветни радници нису довољно информисани о великим могућностима и примени, пре свега доступних софтверских и хардверских решења, у настави са децом са инвалидитетом.
Чињеница је да је главна препрека за увођење асистивних технологија недостатак новца. Али, малој примени технике великих могућности знатно доприноси и слаба информисаност самих особа са инвалидитетом о томе која технологија се може набавити, чему је намењена и које све могућности пружа, као и то на које се све начине може доћи до ње. Слично је и са запосленима у надлежним градским установама и службама, који и због недостатка стручних капацитета, не схватају колике су предности савремене технологије и колика се, и на локалном нивоу, друштвена добит остварује управо кроз развој способности и оснаживање особа са инвалидитетом, и то од најранијег узраста.
Кроз предстојећи серијал настојаћемо да осветлимо нека од ових питања. Говорићемо о технологијама које се већ користе, искуствима и сазнањима, али и о потребама за увођењем нових, пре свега на домаћем тржишту присутних, асистивних технологија. У сарадњи са стручњацима и особама са инвалидитетом, представићемо оне асистивне технологије које се користе за писање, учење, читање, комуникацијске, слушне и сродне технологије, намењене за слепе, слабовиде, глуве, као и производе које користе особе које имају проблема са говором, они који не могу или се отежано крећу…
Жеља нам је да, уједно промовишемо, знање, таленат и вештине и оних који стварају и оних који користе нове производе. Јер, у Србији је све више научних установа, пре свега одређених факултета, чији професори, најчешће у сарадњи са својим студентима, развијају одређена решења у погледу асистивних технологија. У јавности се о томе веома мало зна, јер се није препознала не само хумана, већ и општедруштвена корист.
В. Тртовић
