АКТУЕЛНА СТРЕМЉЕЊА У ЛИКОВНОЈ УМЕТНОСТИ
Пише: Зорица Лешовић Станојевић
Двадесета Годишња изложба Удружења љубитеља уметности “Естет” отворена је на Видовдан, 28. јуна, у Галерији Народног музеја и биће постављена до 15. јула. Ова јубиларна изложба чачанског удружења, које постоји 23 године представила је 45 уметника различитих професионалних вокација, али уметнички надарених. Селектори ове поставке биле су Александра Ћосић Маринковић, академски сликар и историчар уметности Делфина Рајић, директорка Народног музеја, која је изложбу и отворила. Разноликост ове ликовне поставке, на којој су с нашле слике, скулптуре, графике, потврђује да наша уметничка сцена гаји све области ликовног израза.
– Годишња изложба Удружења “Естет” постала је наша културна навика и потреба. У овом удружењу дешава се природни сусрет различитих генерација, потврђени уметници се и даље потврђују, али се откривају и нови. Она је огледало рада, резултата и стремљења у ликовној уметности, али и огледало које је више верни и веродостојни израз.
Драж “Естета” јесте у сталним надањима и очекивањима да нам сваке године пружи нови уметнички доживљај, да буде што комплетнија слика нових тенденција у ликовним истраживањима, подразумевајући излагања свих вредних ликовних дела, без обзира на актуелна струјања и токове у ликовној уметности. Ова изложба предочава како своја визуелна искуства уметници креативно уобличавају, а о томе најбоље сведоче изложени радови – рекла је поред осталог отварајући поставку Делфина Рајић.
Зоран Петковић, председник Удружења “Естет”, цитирао је Леонида Шејку, који је пред сам крај живота у свом “Поселедњем запису” забележио: “Ђубриште је за мене имало значај прелазног искушења модерне уметности. С тим је модерна уметност за мене завршена. Када бих се вратио животу (животној снази), сликао бих онако како сликање пружа највише радости, по узору на старе мајсторе, по цену тога да не будем оригиналан, мислим на слике са значењем. Сада, одлазећи, поручујем свима који ово следе, да наставе не бојећи се ризика. Сликање је облик молитве.”
Описујући поставку Петковић наводи да је “сваки елемент ове изложбе својеврсна игра и плес колорита, теме, техника…кроз коју аутори рефлектују своју личност, размишљања и уметнички став. То је уједно и аутентични израз аутора, али и продукт времена у којем живимо. У сваки експонат је уткан и елемент тзв “унутрашње нужности”, односно, личних емоција, без који уметник не би ни постојао”.
Међу излагачима су Драго Милошевић, Милена Стегњајић, Надежда Петковић, Вера Грујовић, Никола Поповић Поп, Душица Речевић, Мирјана Чутовић, Синиша Николић Радован, Рада Живковић, Гордана Шеварлић, Ненад Богдановић, Радмила Илић, Предраг Глишић, Милун Војиновић, Миладин Лончар, Тихомир Млађеновић, Зорица Ђелошевић, Радмила Илић, Радомир Аранђеловић и многи други.
