На овогодишњи конкурс за Награду „Млади Дис” приспело је двадесест седам рукописа песничких збирки. Жири у саставу Предраг Петровић (председник), Соња Миловановић и Дејан Матић је након пажљивог читања и исцрпног разматрања у најужи избор уврстио четири рукописа: рукопис под шифром „Onism” аутора Далибора Томасовића; рукопис Фушнотар (шифра „Костур“) аутора Ђорђа Ивковића; Спирала (шифра „Слoжењицин”) аутора Милана Громовића и Алгоритам за мерење капацитета јавног простора (шифра „Урсула”) аутора Стефана Симића. Већином гласова жири је одлучио да Награду „Млади Дис” за 2018. годину добије збирка под шифром „Onism” аутора Далибора Томасовића. За њу су гласали Соња Миловановић и Предраг Петровић, док је Дејан Матић свој глас дао збирци Фушнотар Ђорђа Ивковића.
Награђени рукопис одликује се необичном, може се рећи заумном сликовитошћу која је налик полусневању других светова. То су светови и визије које се обликују у измењеним стањима свести, у ноћим морама, грчевима тела, дубинама интимног и подсвесног или у пренадраженом, чулном доживљају простора. Окосницу збирке чине четири песме назване „Писма из психијатрије” у којима растрзаним асоцијативним низовима исказа проговара децентрирано и биполарно песничко ја. Управо у писању и комуникацији са другим, песничко биће налази могућности не само да прибере мноштво гласова и слика које флуидно теку кроз свест, него и да се бори са страховима и самоћом. Нирвана као небиће са којим се суочила Дисова поезија на почетку прошлога века, проговара у овим песмама као свеопште атрофирање света и анксиoзност савременог човека. Трагање за самосвојним и аутентичим постојањем у таквом свету води песничке гласове у овој збирци кроз низ преиначења, како сликовних тако и језичких. Зато су и смели језички експерименти оно што је лирски првенац Далибора Томасовића учинило уметнички препознатљивим међу осталим рукописима.
Жири похваљује и остале три збирке које су ушле у најужи избор а међу њима посебно рукопис Фушнотар Ђорђа Ивковића као оригиналан, вешто осмишљен и поетички провокативан продор изван граница конвенционалног песничког израза који се, уз награђени рукопис, највише издвојио својом стваралачком самосвешћу.
Београд, 7. маја 2018. Предраг Петровић
Соња Миловановић
Дејан Матић
Далибор Томасовић
Полуострво
Овде се, по улицама и становима, дању и ноћу, тугује.
Ферментира. Граби срце као медуза и живи. Богује се.
Изоштрава грубље, пази да се не роди пагански
спиритуализам, нова јесен, и смрт
као квасац. Издишемо.
Овде нас причају историји, и слободи прошлог, ходамо по речима,
хипервентилирамо овце, узгајамо кафиће и банке.
Истрајавамо јавне превозе, преносе, редове
чекамо
и можда, некада, неко
се расцвета у плин или лешник у грлу
(скупља све што може илити како каже;
оживи веверицу у ушима, дан по дан одржава фоликул
меланхолије, или кишу и љубав у неокортексу
календар као мед
памти)
потом, пази
парафразира себе у инструмент који једе нервни слом
до смрти.
Далибор Томасовић је рођен 30. маја 1989. године у Сомбору. Студира Српску књижевност и језик на Филозофском факултету у Новом Саду. Предаје енглески језик.
