Књига „Убери ме” Јоване Маројевић, добитнице Награде „Млади Дис” за 2017. годину, представљена је чачанској публици у петак, 18. маја 2018. у организацији Градске библиотеке. Књижевно вече „Космос се из пупка рађа” је одржано у Омладинском клубу, при Канцеларији за младе.
Након биографских података, које је припремила библиотекарка Марија Радуловић, присутнима је Јована Маројевић казивала одабране стихове из своје прве збирке поезије. Маројевићева се осврнула и на Награду „Млади Дис” и на поновно ишчитавање књиге „захваљујући Награди постала сам видљивија у свету књижевности, али ова признање је мало чудна, јер када сам данас поново читала збирку имала сам утисак скоро да она и није моја, чини ми се да сам ту писала нешто ново, напросто је излазило из мене као потреба, као морање и збиља јесам поносна на Младог Диса.”
Поетско вече је носило симболичан назив „Космос се из пупка рађа” као и поговор чланице жирија Соње Миловановић, која је током вечери истакла „на несвакидашњи начин обележено је моје читање рукописа, с обзиром на то да Јованина књига говори о рађању, материнству из једне другачије призме, а ја између доделе Награде и ове вечери ћу по други пут постати мајка. Важан је амбијент и атмосфера коју песме подстичу у нама, јер ова поезија не говори само о нагонскм нивоу, нити само о материнству као посебном тренутку за сваку жену који траје читав живот, она говори о рађању на једном вишем, космичком нивоу, буђењу природе и живота. Јована је успела да повеже све то и утка у речи, јер поезија живи живот, осећа, заправо као и Дисовим стиховима, лирски субјект живи „са очима изнад сваког зла”.
Рукопис „Убери ме”, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” објавила је као 36. издање едиције „Токови”, која од 1979. године баштини песничке првенце младих аутора овечаних Наградом „Млади Дис”, а у оквиру Манифестације Дисово пролеће. Библиотекарка Марија Радуловић се осврнула и на прошлогодишњу одлуку жирија који је навео да је поезија Јоване Маројевић делом на трагу Владислава Петковића Диса управо „због враћања вере у изражајне могућности љубвне и интимне лирике”.
Колико је њена лирика изражајна и интимна дочарала је Јована Маројевић говорећи топло и предано своје стихове истичући да њена поезија настаје као насушна потреба. Занимљив разговор и директна, инспиративна питања које је постављала публика посебно је дирнуло ауторку која је додала „ово је први пут да непосредно чујем од читалаца како су доживели песме које ја пишем, захваљујући вашем доживљају и начин на који сте поставили питања, али и дали коментар потпуно сте ме затекли, нисам очекивала оваква лепа и богата тумачења и ово је за мене светао тренутак”.
