Kultura

Џез и поп певачица Светлана Вукомановић: ЦЕО ЖИВОТ У МУЗИЦИ

Џез и поп певачица Светлана Вукомановић

ЦЕО ЖИВОТ У МУЗИЦИ

 

Џез и поп певачица Светлана Вукомановић из Чачка цео свој живот је у музици. Још од далеке 2005. године и првог јавног наступа, у некадашњем клубу БАРУМ БАРУМ, присутна је у музици и сарађивала је са бројним чачанским музичарима и саставима, „Corcovado“, „Стари град“ сарадња са браћом Милијановић и саставом „Jazz Project“, акустичне свирке са Жељком Пантелићем, а већ пуних шест година чланица је састава „ТЕАТАР ДУР“, познатом по бројним наступима у клубовима, али и на весељима и забавама са озбиљним свирачким и певачким репертоаром. Недавно, Светлана је снимила две песме са музичарем, аранжером, композитором и продуцентом Дејаном Крсмановићем из Чачка, „Ово је крај“  и „Врати се“ (могу се чути на јутјуб каналу). Веома је задовољна сарадњом из које ће се изродити и комплетан албум, а стратегија је да се на интернету објављује сингл по сингл.
Одушевила сам се кад сам од Дејана добила матрицу са мушким вокалом, не само због нове сарадње, већ и зато што је то за мене нешто ново, нов изазов, а тако волим да пливам у неким другим водама, да налазим себе. Посебно ми је драго и што таквих песама нема на овим просторима – каже за „Чачански глас“ Светлана Вукомановић о својој сарадњи са Дејаном Крсмановићем.

Истакла је Светлана и то да се у Хрватској, за разлику од Србије, више води рачуна о женским и мушким вокалима, пратећој продукцији и аранжманима, који генерално праве једну лепу слику, која нама недостаје и заправо не постоји у овдашњој музици. Искусна певачица истиче да јој је због општег стања на нашој музичкој сцени, посебно драго што се појавила песма. попут „Ово је крај“, којој је она подарила максимум и коју је доживела на најлепши могући начин и желела свим срцем да то буде нешто сасвим другачије, а Дејан је успео да направи песму која није само за ове просторе.

На питање, да ли има узора или звезду водиљу, кад је певање у питању и какве песме воли, Светлана наглашава да никад није имала идола, а воли песме које имају поуку и своју причу, које могу у њој да пробуде осећање и да је узнесу, а у такве свакако спадају песме Арсена Дедића, нешто најлепше што смо имали у Југославији. Када говори о музици генерално, Светлана наглашава да се изгубио оригиналан ауторски приступ какав је неговао Арсен.

У Србији на музичкој сцени нема ничег што је препознатљиво и што ће оставити трага, недостаје љубави према музици и све се претворило у такмичење „гребање“ – како доћи до славе и како постати број један. О томе ко је број један, одлучују медији, од којих и зависи укус публике. Оно што медији промовишу, то публика без поговора прихвата. Да је другачија ситуација у медијима и укус публике би био другачији – истиче Светлана Вукомановић и додаје да су хибридни жанрови, попут турбо фолка, преузели комплетно тржиште, оно које су некад „забавњаци“ делили са „народњацима“. – Новокомпонована музика данас покрива све и готово да не постоји начин се прекине тај ланац, који повезује та два света, који су створили један музички хибрид и музичког „Франкештајна“. Данас је све исто, измешано, изгубила се некадашње – „то ја волим“. То што су волели људи су закопали дубоко у себи, да би били у кораку са временом и слушали оно што сви слушају, да се не би разликовали, а то им можда и не прија.

Светлана наглашава и да многи људи нису довољно информисани о новом у музици, да не воле да истражују и воле понуду на тацни, унапред припремљено и сервирано, што је потпуно променило однос према музици. Популарна Цеца воли увек нове изазове и сарадњу са колегама на новим пројектима. Поред сарадње са Дејаном Крсмановићем, драга јој је успомен и рад са Жељком Пантелићем, на музици за представу „Гарави сокак“, Глумачке радионице Дома културе, радо се сећа и концерта са „Jazz Projectom“ на Фестивалу „Карусел“.

Неизбрисив траг у каријери Светлане Вукомановић оставио је наступ у емисији „Ја имам таленат“. За њу је то искуство које би сваком препоручила, док сам шоу бизнис, прича, који је упознала снимајући ову емисију и са оне његове мање ведре стране, нема ничег лепог, робује се стварима и оном што други нуде и намећу. Цеца је поносна на своје учешће у „Таленту“ и поред чињенице што јој се догодио пад на сцени, али никад се не би више пријавила на слична такмичења.
За крај, Светлана Вукомановић истиче да музика може да буде животно опредељење само ако се воли, а они који су ту због новца, неће се много усрећити.
Мора да постоји љубав која тера човека да истражује, да се проналази и усавршава, да сазна и уочава своје недостатке – поручила је читаоцима „Чачанског гласа“ Светлана Вукомановић, поп и џез певачица.

Душан Даријевић

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.