Састав „4 SOUL QUARTET“ из Београда у чачанском Дом културе
КОНЦЕРТ ИЗ ДУШЕ
Последњих година све чешћа појава на музичкој сцени је да познати и мање познати извођачи уметничке музике свирају на класичним инструментима и популарни репертоар – поп, рок и џез композиције. Некада су то песма или две, а све чешће је случај и да се читави концерти посвећују овим музичким жанровима. Међу првима код нас који је понудио и овакву врсту забаве и уметничког уживања био је чувени виолиниста Најџел Кенеди. Он је на „Коларцу“ свирао Хендрикса више пута и то се још увек памти. Стефан Миленковић и Немања Радуловић такође су се бавили овим експериментом, а онда је и најшири круг музичара на својим наступима у репертоар уврстио и по неку поп и рок песму, а све чешћи су и целовечерњи концерти посвећени песмама које сви знају. Из тог разлога и не чуди наступ четири даме Ана Тадић – виолина, Ивана Матејић – виолина, Наташа Лишанин – волончело и Нина Ћосић, вокал и удараљке, чланице састава „4 SOUL QUARTET“ у Дому културе.
Концерт је привукао необично велики број младе публике, који су представљали већину од 250 – 300 присутних. Подстакнути својим професорима музичког образовања, они су дошли у великом броју и на концерт донели пуно живахности, стварајаћи опуштену, необавезну атмосферу и не баш карактеристичну и у потпуности прихватљиву за остале посетиоце и саме музичаре. Међутим, искусне уметнице су се веома лако и брзо привикле на овакве услове извођења и унеле пуно емоција и душе у своје интерпретације познатих песама. Надахнуто и умешно, ређале су се њихове обраде Битлса, Ерик Клептона, Ејми Вајнхаус, Јуритмикса, Мадоне, Мајкл Џексона, али и музике из филмова „Кабаре“ и „Футлуз“.
Све је кренуло са вечним хитом „All that jazz“ и завршило се на бис, врло весело и у ритму. Млади, а и они старији, радо су прихватили и препознали извођења популарних композиција, некад у инструменталној интерпретацији, а чешће уз сигурно и тачно певање са емоцијом Нине Ћосић. Овакви наступи су едукативног, али и забавног карактера, пре свега, са циљем да млађа и друга публика, која за слушање најчешће бира песме популарне музике, чује и нешто друго, другачије извођење познатог, уз инструменте које везујемо за тзв. уметничку и класичну музику. Лакше је на овај начин прихватити и уметнике из једне потпуно другачије уметничке сфере, али за концерте уметничке музике, ипак је потребно више концентације, музичке културе и стрпљења. Млади то не могу ни разумети, ни прихватити, ако не долазе и на овакве концерте, али се надамо да ће временом уз сталну музичку едукацију, прихватити стандарде понашања, примерене оваквим дешавањима. Није лако бити млад у ова гурава времена, а ни тешко бити фин и васпитан. Уметнице су на крају са осмехом на лицу и са радошћу у срцу, уз громки аплауз, напустиле сцену Дома културе.
Душан Даријевић
