Kultura

ДИНАМИКА ПОДЈАСТРЕБАЧКЕ ПРИРОДЕ

ПЕЈЗАЖИ ПАВЛА НАСКОВИЋА У ЛИКОВНОМ САЛОНУ

Самостална изложба мр Павла Насковића, академског сликара из Алексинца, постављена у Ликовном салону Дома културе, била је повод за први боравак сликара у Чачку. Рођен је 1946. године у Одевцу, недалеко од Косовске Каменице. Завршио је Академију примењених уметности у Београду 1970, а постдипломске студије 1977. године на Академији ликовних уметности у Београду, у класи професора Божидара Продановића. Магистрирао је на мозаику. Имао је више од 50 самосталних изложби. Члан је УЛУС-а од 1970. године. Радни век, 41 годину, провео је као ликовни педагог у средњим и вишим школама. Живи и ствара у Алексинцу.

Ову поставку чине веома питорескни пејзажи, реалистични призори које би свако ко воли природу пожелео да има на својим зидовима. По речима аутора, прецизнији назив ове изложбе могао би бити Подјастребачки пејзажи, али не само то. Као неко ко је променио завичај, Насковић памти и слике из свог детињства.

-Ово је, ипак, и неко моје сећање на завичај и на оно што ја носим из детињства. Сви ови предели на сликама су јако динамични, јако таласасти, са пуно брда, са пуно детаља и боја живота, експресије. Све изложене слике настајале су у природи, али су обојене неком мојом жељом да се каже нешто више, да понуде неко дубље осећање. За мене је на овим сликама изазован Јастребац, залазак сунца, који гледан са ове планине није црвен, већ светао, и даје посебну атмосферу тој природи – каже сликар Павле Насковић.

Примећујемо да су чест мотив на Насковићевим пејзажима усамљена стабле. Открива нам, да су то дивље крушке, које њега асоцирају на столетне скулптуре у природи, као окамењени људи, који имају своју динамику и прошлост. Сличан однос има и према дрвету храста, у српској традицији дрвету записа, коме је посветио серију својих слика, насталих у околини Соко Бање. У Чачку је изложено 26 слика, са неколико диптиха, рађених у техникама уље на платну, акрилик и комбиновано. Насковић се бави и мозаиком.

“Кретање које се одвија на сликаној површини, ствара ауру испред површине платна и повезује гледаоца магичним нитима са оствареном сликом. То кретање није физичко, већ је постигнуто односом сликара са површином платна. Ту суштину уметничког дела, значај рукописа, истиче на својим остварењима Павле Насковић, заснивајући га на својим емоцијама и доживљају природе… Не улазећи у детаље, сликар оживљава површине и на својим пејзажима и на мозаицима, управо таквим рукописом”, забележио је, поред осталог, академски сликар Божидар Продановић, о сликарству мр Павла Насковића. Изложбу је 18. априла отворила уредница Ликовног програма Дома културе Весна Петровић.

З. Л. С.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.