Извор: Музеј рудничко таковског краја
Поводом Дана Музеја рудничко таковског краја, годишњице Другог српског устанка и Дана општине Горњи Милановац, ова установа је угостила Исидору Савић, кустоса историчара уметности Музеја града Београда, која је одржала предавање Визуелне представе династије Обреновић у делу Анастаса Јовановића.
Сазнали смо да литографију нису ценили као остале видове уметности, а да је њен пут заиста дугачак и за стварање литографије потребан је велики таленат. Од фотографије уметник ствара детаљан цртеж личности коју литографише, потом скицу за литографију и тек тада настаје сама литографија.
Анастас Јовановић, био је изузетно важна личност за династију Обреновић. На школовање га је послао Милош Обреновић, и то у престоницу културе, Беч где је Анастас упознао сложени свет бидермајер културе. Ту је започело и његово велико доживотно пријатељство са кнезом Михаилом Обреновићем, чију смрт Анастас никада није прежалио и због које се повукао из јавног живота Србије.
Фотографија је за Анастаса Јовановића била откровење коме остаје веран до краја живота. Личности које је желео да литографише пре свега је фотографисао, а када то није био у могућности да уради, портресиао их је у његово име Јохан Бес, кога је слао у Србију када би му био потребан нечији портрет. Оком објектива, Анастас је усвом бечком атељеу, овековечио ликове Вука Караџића, владике Његоша, кнегиње Јулије, кнеза Михаила, кнегиње Персиде Карађорђевић, Томе Вучића Перишића, Милице Стојадиновић Српкиње, Ђуре Даничића итд. Из студија, осмеливши се излази на улице, па тако настају фотографије Беча, Петроварадинске тврђаве, Београда итд.
Током шесте деценије 19. века, начинио је серију фотографија и литографија кнеза Михаила у циљу одржања активног сећања на избеглу династију. Веран кнезу Михаилу, Анастас се 1858. Године, заједно са Обреновићима, враћа у Србију и постаје управитељ двора. Био је заслужан за прославу обележавања 50-годишњице Таковског устанка која је офржана у Топчидеру. Прослава је идејно организована и фотографски документована објективом Анастаса Јовановића.
Волео је техничке иновације, до краја живота остао је веран усвајању нових идеја и нових изума, попут телефона, телеграфа…
Српска култура је награђена делом Анастаса Јовановића, а кустос Исидора Савић, је на прави начин дочарала широј публици мало познате чињенице о овом великом човеку. Одмах после предавања посетили су нас студенти Београдског универзитета, историчари а о историји нашег краја и Другог српског устанка са њима је разговарао виши кустос, директор Музеја Александар Марушић.
Подсећамо да је у току изложба Анастас Јовановић, да је ово после Београда прво гостовање ове изузетне поставке и да је можете погледати до 6. маја радним даном и викендом. Улаз у Галерију се не наплаћује.
