О СТО СЛАВНИХ СРПКИЊА И ЗАБОРАВУ У КЊИЗИ ДРАГАНА М. МИЛОШЕВИЋА
“Хероине Србије –Вековник” је друга и, за националну историју, капитална књига београдског аутора Драгана М. Милошевића, коју је у понедељак. 16. априла, представио Књижевни програм Дома културе у Чачку. По речима аутора, део је трилогије, посвећене личном доприносу у борби против заборава. Прва књига “Народни будилник” је настала као нека врста хронике нашег времена, док књига “Хероине Србије – Вековник”, садржи најзначајније биографске податке и достигнућа 100 хероина Србије, од друге половине 10. века до данашњих дана. Ове жене су давале максимум достигнућа у свим областима живота, од државних послова, науке, хуманистичких и патриотских врлина, почетка борбе за родну равноправност и еманципацију, културних и уметничких домета, до спортских резултата. О аутору и делу говорили су уредница програма Милкица Милетић и рецензент, публициста Томислав Кресовић, истакавши: “Ова књига побеђује мушки конзервативизам и предрасуде, није феминикстичка, већ народна монографија са јаким аргументима вековног садржаја и трајања. Ових сто жена, а има их још, дале су немерљив допринос историји Србије и њеном цивилизацијском позиционирању у Европи и свету.” Њом показујемо колике су димензије нашег заборава, закључио је аутор. У програм је наступио и оснивач ансамбла “Ренесанс”, Драган Млађеновић Шекспир.
ПОРАЖАВАЈУЋЕ САЗНАЊЕ: ОД 420 СПОМЕНИКА У БЕОГРАДУ, САМО 18 ПОСВЕЋЕНО ЖЕНАМА
Идеја за писање ове књиге родила се, по речима аутора, пре три, четири године, када је дознао за поражавајући податак да је у престоници Србије, од 420 споменика, само 18 посвећено женама, великанима Србије. Рећи, да је само четири одсто жена остваривало врхунске успехе од националне и државне вредности у нашој прошлости, у данашњим данима је неразумно за сваког човека, који макар нешто зна из наше историје. Посебно га је поразила чињеница да је чак и први споменик подигнут жени у Србији 1926. године, посвећен кнегињи Зорки Карађорђевић, већ 1946. године срушен. -Тиме сам стекао децидиран закључак, да је у општем забораву, заборав према женама Србије, посебно болан, чак и сраман. Зато сам решио да засучем рукаве и откријем многе исцепане странице наше прошлости. Због знања да су жене најзаслужније за очување наших огњишта, наших породица, да су биле невероватно храбре и пожртвоване као лекарке, болничарке, научнице, да су биле најповерљивији јатаци својим синовима, браћи, очевима и мужевима, и да су, не тако ретко, са пушком јуришале у првим борбеним редовима. Још један момент за мене је био поражавајући. Немци су направили лексикон знаменитих жена европске историје, у коме нема ниједне жене из југоисточне Европе. Због тога су се на посао исправљања цивилизацијске неправде “бацили” и Бугари – истакао је Драган Милошевић.
ЗАБОРАВ ЈЕ НАЈВЕЋИ НАЦИОНАЛНИ ГРЕХ…
Платон је рекао: “Сећање је памет”, аналогно томе, борба против заборава је борба за сећање, борба за памет, борба за прилажење истини и коначно, то је борба за будућност без понављања грешака. Велики Иво Андрић је умео да каже да “само неуки и неразумни људи мисле да је прошлост мртва и да је нераздвојном баријером одвојена од садашњости”, цитирао је Милошевић.
– Већ петнаестак година, једна од тема, која мене као човека раздире, јесте тај проклети заборав, кога сам одавно квалификовао као наш највећи национални грех. Можда смо једна од последњих земаља у Европи по том неславном рекорду, како заборављамо наше великане, посебно, њихова дела, поруке и све оно што су оставили у наслеђе нама и генерацијама које долазе. Ми смо заборавили, кривотворили, ми се полуистинама у већини наших историјских уџбеника и у многим медијима, и дан данас тако односимо према људима, којима се некада цео свет дивио. Нажалост, код нас су сећање и захвалност врлине, које су на последњем месту. У свим цивилизованим државама, те врлине се негују и подстичу. Овом књигом желео сам да дам лични допринос тим врлинама и памћењу. Број жена српских хероина није коначан. Основни критеријум били су резултати од националног и државног интереса, али резултати, више од 60 одсто хероина из ове књиге, имају европски и светски значај. Таква је Милева Марић Ајнштајн, о којој се већ много тога зна, али таква је и Ксенија Атанасијевић, први докторант Београдског универзитета, филозоф, којој се не зна гробно место. Ксенија Атанасијевић је уз Аницу Савић Зубац и Исидору Секулић, међу пет наумнијих жена у овом делу Европе. Нажалост, многе од наших хериона су често потцењиване, клеветане, прогањане, гурнуте у запећак, а за неке од њих не знамо где им је гробно место – тврди аутор монографије.
СТО ХЕРОИНА У 11 ВЕКОВА
-Када се сагледају њихове биографије уверићемо се да хероинама Србије припада најчасније место у историји наше нације, усуђујем се да кажем, да су успешно обављале и најсложеније државне послове. Попут Јелене Анжујске, прве српске краљице светитељке, која је 62 године, што са супругом, што са двојицом синова, Светим краљевима Драгутином и Милутином, постављала темеље средњевековне српске државности, када смо постали најпрогресивнија, најмоћнија, и привредно најразвијенија земља у читавој југоисточној Европи. Она је инсистирала на просвећивању народа, водила рачуна да сви манастири буду снабдевени књигама, основала прву женску стручну школу у Брњацима на Космету, у којој је постојао интернат за сиромашне надарене девојке, и то у време, када Европа није показивала никакво интересовање за школовање девојака – наводи Милошевић.
Из најстаријег доба је и царица Мара Бранковић; жртва Библијских размера Оливера Лазаревић; прва српска књижевница Јелена Мрњавчевић Јефимија; Ана Немањић, мајка Светог Саве и Стефана Првовенчаног; затим најмлађа српска краљица Симонида Немањић; чудотврна Српкиња Света Петка и Милица Хребељановић, “царица” која је сачувала Србију. Међу хероинама су, а немогуће их је све побројати у једном тексту, иако то заслужују, и: Драга Димитријевић Дејановић, перјаница борбе за еманципацију Српкиња; Катарина Ивановић, прва Српкиња академик; Зорка Карађорђевић је живот посветила присаједињењу Црне Горе Србији; Ана Обреновић, прва права принцеза нове Србије; Љубица Обреновић, прва кнегиња модерне српске државе; Драгиња Ружић, прва српска глумица; Јованка Стојковић, најбоља пијанисткиња Европе 19. века; Драгиња Бабић, једна од првих жена лекара у Србији и на Балкану; Диана Будисављевић – српски Шиндлер; Бета Вукановић, Немица са душом Српкиње; сестре Јанковић, први етномузиколози Србије; Јованка Бончић Катеринић-Српкиња, прва жена инжењер у Немачкој; Јелисавета Начић, пионир женске архитектуре; Милунка Савић – српска Јованка Орлеанка; Светлана Велмар Јанковић, чувар српског грађанства; Мелиса Бин, Српкиња у политичком и државном врху САД и многе друге. Последња у низу је “атлетско чудо” из Зрењанина Ивана Шпановић.
ХЕРОИНЕ ЧАЧАНСКОГ КРАЈА
У чачанском крају и овом делу Србије бројни су српски великани.
Неколико Српкиња, међу њима је и Чачанка Надежда Петровић, поред уметничких и патриотских домета, била је један од снажних утемељивача и бораца за родну равноправност, не само у Србији, већ и целој Европи. Уз њу су и Марија Мага Магазиновић из Ужица, Милка Алексић Гргурова.
-У свим мојим књигама велики простор је посвећен чачанском крају, зато што он то заслужује. То је крај из кога потиче и Верица Бараћ, коју сам уврстио у моју књигу. Ово је град из кога потиче највећи мајор кога је Србија имала, Драгутин Гравриловић. Војвода Степа је овде одлучио да проведе део свог живота после Великог рата, ту су песници, народни хероји, режисери, музичари, спортисти.Спортска младост ме везује за ривалитет моје земунске и чачанске гимназије, играо сам бројне утакмице у хали крај Мораве. Мало је градова у Србији као што је Чачак дало позитивних ствари у нашој прошлости. Међу три имена у било којој области живота, једно је, по правилу, из овог краја – истиче Милошевић.
ТРЕЋА КЊИГА…
Толико је велики број жена хероина, да је завршена и трећа књига, напомиње Драган Милошевић, у којој ће бити сабрани и сви наши инострани пријатељи. Сагледавши читав период од 11 векова, може се закључити да су у свим периодима жене Србије биле раме уз раме са остварењима и достигнућима мушкараца, признали им то или не. Књига је доживела више од 50 промоција у Србији и Републици Српској.
Зорица Лешовић Станојевић
Драган М. Милошевић је рођени Београђанин. Завршио је Земунску гимназију, а потом физичку хемију на Природно-математичком факултету у Београду. Специјализирао је вештачки утицај на време на Јута универзитету у Солт Лејк Ситију у САД. Прву књигу “Народни будилник” објавио је 2014, а “Херонине Србије -Вековник”, 2015. у издању Карић фондације.
