СКУЛПТУРЕ БРАНИМИРА ЂУКАНОВИЋА У ДОМУ КУЛТУРЕ
Бранимир Ђукановић (1948) је активни планинар, алпиниста, спелелог, миколог, аматерски сакупљач лековитог и ароматичног биља из Лознице, просветни радник, а чачанској публици представио се својом шестом изложбом „Скулптуре из природе“, која је недавно отворена у Дому културе.
Све скулптуре које су изложене у горњем холу, налазио их је у природи и својим уметничким сензибилитетом уобличио, а донео их је са река и језера Србије, Републике Српске и Црне Горе. Највише из Подриња, где живи и ради. Почео је одавно, каже, уз наговор и пратећи свог покојног друга Живка Милосављевића, са којим је имао више заједничких изложби. Он га је научио да другачије посматра природу, како да прикупља њене облике, како да их препарира, дода им нешто што ће отворити причу.
Изложено је 25 скулптура различите симболике, на којима се препознају, не само облици из животињског света, већ и патриотски, метафорични симболи. Ту су „Угриз“ и „Рањена звер“, „Рам за портрет“ и „Да л’ су але нестале“ и многе друге… И свака од њих има своју причу, а од посетилаца Ђукановић очекује да у књигу утисака нешто и запишу, допишу, опишу, именују, и тиме обогате тумачења његових скулптура из природе. Ова поставка први пут је била изложена у Гучи, 2016. године, на Сабору трубача, а пре Чачка, била је у Лучанима, Шапцу, Лозници, Бањи Ковиљачи, Зворнику… Радио је својевремено и скулптуре у металу.
-Као што се у песмама Мајаковског огледа васиона која спава, положивши шапу начичкану звездама под главу, тако се део космоса угнездио у скулптуре професора Бранимира Ђукановића. У маниру метафоричког рудара, који трагајући за лепотом, истином и знањем, откопава наслаге времена и историје, Ђукановић је можда само продужена рука природе, која га користи као посредника – забележила је у каталогу изложбе Марјана Пејак, додајући да се овај уметник силовито изражава кроз дрво, мисионари, у намери да нас помири са природом.
Зорица Лешовић Станојевић
