ФИЛМСКА ПРЕПОРУКА (Дом културе Чачак 31. 03 и 01. 04. у 18 часова)
МЕЛАНХОЛИЈА И АГРЕСИВНОСТ
Пред сам крај марта у српским биоскопима појавио се последњи филм прослављног немачког редитеља, сценаристе, продуцента турског порекла Фатиха Акина. Филм који се у оригиналу зове „In the Fade“, код нас је преведен „Ниоткуда“, награђен је Златном палмом у Кану (главна женска улога Дајана Кругер) и Златним глобусом, за најбољи страни филм.
Филм је посвећен жртвама терористичких акција и насиља према странцима у Немачкој, које организују припадници неонацистичких група. Сценарио за ову веома сложену филмску причу написали су Фатих Акин и Харк Бохм. Млада жена Катја, у терористичком нападу, у центру Хамбурга, у турској четврти, губи сина Рока и супруга Нурија. Након погибије најмилијих пада у тешку депресију, али има снаге да се са адвокатом Данилом, најбољим супруговим пријатељем, упусти у озбиљан, сложен и компликован судски процес против двоје младих неонациста, осумњичених за терористички напад усмерен на странце и убиство.
Суочена са неразумевањем своје и супругове породице, са тешким болом у срцу и души, она трага за правдом и истином, у овом случају и жели да се најстроже казне убице вољених бића. Међутим, за суд и право важније су неке друге ствари, криминална прошлост њеног мужа и то да је странац који је у прошлости диловао дрогу и због тога био више пута осуђиван, него чињеница да је био пажљив супруг и добар отац и послован човек и да је он жртва, као и недужно дете. Одбрана у овом процесу користи чињеницу да је Катја у тренуцима најдубљег бола и депресије узимала наркотике и успева да оспори због тога њено сведочење и обори оптужбу.
Током процеса, открива се да су млади неонацисти у својој наопакој намери да убију и протерају што више странаца, повезани са међународним политичким екстремистима. Овом чињеницом Акин указује на то да тероризам није само немачки проблем, да се неонацисти и екстремне политичке организације могу појавити било где и то је општи проблем савременог света. Свако од нас мора преиспитати своје ставове према странцима и колико они у крајњем случају доводе до појаве оних који су спремни и да одузму нечији живот само зато што је неко друге нације или боје коже. То неко опште преиспитивање се подудара са оним личним, главне јунакиње, која стално анализира своје емоције, своју мржњу и личну освету. Снажна психолошка драма, али и посебан друштвени ангажман, смештен између меланхолије и агресивности. Уз одличну режију, сценарио и сјајне глумце, треба поменути и прелепу музику Џос Хом, певач групе Queens of the Stone Age.
Филм је у суботу гледало само пет посетилаца. Надамо се да ће овај текст бар још неком скренути пажњу на овај изузетан филм.
Душан Даријевић
