ВЛАДИСЛАВ КОКОТОВИЋ, БАСИСТА ГРУПЕ “ГОБЛИНИ”, ПРЕД СВИРКУ У “СРПСКОМ ПАБУ”
СВИ ЗА ЈЕДНОГ, ЈЕДАН ЗА СВЕ
“Ми смо великог срца/ Које побеђује зло/ Сви као један кад дођу тешки дани/ Сви за једног, један за све…”
Ово су речи новог сингла “Један за све”, легендарне шабачке панк групе ”Гоблини”, али можда и речи које најбоље описују чланове бенда. Ова нумера је прва после пет година, од када је група издала албум “Роба с грешком” (2013). На њиховој Фејсбук страници, гитариста Лео је објаснио зашто су протеклих неколико месеци били одсутни са сцене. Љубитељи њихове музике то већ знају, Лео и Ален су доживели тешку саобраћајну незгоду због које су морали да откажу наступе планиране за прошлу јесен. После њиховог опоравка, “Гоблини” су пре месец дана објавили нови сингл, а почетком марта одржали три концерта у Београду и Новом Саду. Наравно, следе свирке, а већ сутра (субота, 31. март) “Гоблини” ће наступити у чачанском “Српском пабу”. Басиста групе Владислав Владе Кокотовић, у интервјуу за “Чачански глас”, поред осталог, обећава “доста зноја”, а потрудиће се и да направе сјајну атмосферу. “Због тога се ваљда и долази на концерте “Гоблина”?”
Ваш бенд је основан 1992. године, а после дуже паузе, 2010. поново сте се активирали. Како сте, и после свега, успели да опстанете оволико година на сцени? Темпераментна публика вас и даље воли, увек пуни концерти…
– Колико то има везе с нашом публиком, толико има и с нама. Да не уживамо у овоме што радимо, одавно би престали са свирањем. Наравно, добра атмосфера на свиркама увек помаже. Тешко је одлучити да се престане са радом када знаш да ће на свакој следећој свирци бити исто толико добра журка, као и на последњој коју си одсвирао.
Како вам данас и са ове дистанце изгледају ваши почеци?
– Зрело, с јасном идејом куда смо кренули и шта би желели да постигнемо. То је једна здрава основа на којој би требао да се базира рад сваког бенда.
Поред ваше некадашње публике (средње генерације), добијате и нову, млађу. Можете ли младе да подсетите како сте формирали бенд?
– Ускоро ће се појавити књига у вези “Гоблина”, која ће покрити период од настанка бенда, па до 2001. године. Не бих хтео да откривам превише детаља који ће се наћи у књизи, а један од занимљивијих је дефинитивно прича о настанку бенда.
Да ли и данас “Виле и вилењаци” утичу на “Гоблине”, да ли “на добро узвраћају добрим, а на зло злом”, како је својевремено изјавио ваш певач и фронтмен Бранко Голубовић?
– У тој легенди о гоблинима смо се заиста пре много година пронашли, и као људи и као бенд, надам се да нас време није променило и да је још увек тако.
Током турнеје “У магновењу 97/98” одсвирали сте више од 100 концерата. По чему ћете је посебно памтити?
– На тој турнеји смо одсвирали 120 концерата. Оно што је мени најбитније је чињеница да смо на бар пола од тих концерата наступали у местима где се до тада није свирало. Ти градови нису видели концерта још од друге половине осамдесетих. Вратити се у њих и понудити људима који слушају рок, праву свирку, било је непоновљиво искуство.
Каква је данас панк – рок сцена? Морални кодекс се изгубио, медији углавном шире неукус. Да ли може и како да се врати рокенрол култура?
– Сумњам. За то нема апетита, нити међу народним масама, а ни међу медијима. Нисмо им интересантни, а на све то смо и превише ангажовани. Када је реч о медијима, ово последње би им само стварало проблеме. У вези панк – рок сцене, тренутно има много добрих бендова у Србији, који имају шта да кажу. Треба им само дати шансу и послушати их.
Може ли се рећи да је и Интернет “крив” што је вредна музика скрајнута, негде на маргини?
– Напротив. Интернет је заслужан што још увек имамо било какав додир са рок музиком. Већи су проблем ”маинстреам” медији као што су ТВ, радио и штампани медији. Без њих је тешко одржавати ову музичку форму у животу, а они нам пружају све мање простора.
Да ли вам недостаје време плоча или диска, онај стари начин слушања музике?
– Шта ће неко користити да би слушао музику је небитно. Много је битније како се слуша музика. Чекао сам данима на изласке албума одређених бендова, како бих могао да их буквално простудирам од прве до последње песме. Све ми је било важно, од тога с којом песмом се отвара албум, па до самог распореда песама на њему. Музичко издање (било оно у форми винила, или ЦД-а, или скинуто са нета) представља својеврсно музичко дело. Све што је урађено и начин на који је урађено има своје разлоге и носи одређене поруке које бенд жели да подели са слушаоцима. Међутим, таквих слушалаца је све мање. Људи не слушају албуме, него хитове (или оно што они сматрају да су хитови).
Да ли је можда лакше остварити каријеру у иностранству, бар када је реч о овој врсти музике?
– Тек тамо је невероватна конкуренција. На један успешан бенд, дође пар стотина хиљада оних који се никада неће извући из анонимности.
Хоће ли “Гоблини” наставити у истом правцу и колико је важно мењати се у музици, можда пратити неке нове трендове?
– Праћење трендова и мењање свог музиког стила услед музичког сазревања су две различите ствари. Сваки наш албум се разликује од осталих. Заједничка црта је увек ту – чврст рок звук, али се с лакоћом могу осетити фазе кроз које су појединци пролазили у тренуцима рада на албуму. То је сасвим нормално. Пратити трендове је нешто чиме се ми не бавимо.
Какви су планови, да ли предстоји нови албум, нова песма, турнеја…?
– У нашим условима, тешко је причати о правој турнеји. Али, да ће се свирати – свираће се. Што се тиче нове песме, она је презентована јавности пре месец дана. Драго нам је да су људи позитивно одреаговали на њу. На албуму се увелико ради. Искрено се надам да ће се он појавити следеће године.
Каква је чачанска публика, с обзиром на то да сте већ наступали овде?
– Сјајна! Да није сјајна, никад се не би ни вратили. Биће нам задовољство да се поново појавимо у Чачку.
Шта ће Чачани моћи да чују на вашој свирци, у “Српском пабу”?
– Стандардан концерт “Гоблина”, прожет песмама које су настале од раног периода рада бенда, па све до песама које су са нашег последњег албума. Биће ту доста зноја, а потрудићемо се да направимо сјајну атмосферу. Због тога се ваљда и долази на концерте “Гоблина”?
Нела Радичевић
Антрфиле:
“Гоблини” су панк састав из Шапца, који је настао доласком Алена Јовановића и Владислава Кокотовића из Карловца. Они заједно са Бранком Голубовићем (певач и фронтмен), 1992. године оснивају бенд, и у стандрадној постави са Ненадом Дивнићем (бубњар), 1994. снимају први албум под називом “Гоблини”. Потом следе “Истините приче”, прво ливе издање са концерта одржаног у београдском КСТ-у (Ливе ин КСТ), албум “У магновењу” и “Ре Цонтра”. Крајем 2004. излази ново издање “Гоблина”, под називом “Најбоље приче”, као збирка највећих хитова са концертних снимака, из периода када су били на врху каријере. После паузе од 2001. до 2010. године, бенд се поново окупио и уследили су синглови “Црно на бело” и “У одбрани зла”, као и албум “Роба с грешком”.
